Preporučujemo da pročitate…

 

su_blackwell_illustration_281113_0_450-1

Veoma mi je drago što se mojim kolegama dopala ideja da preporučimo knjigu koju smo skoro pročitali, i što su rado prihvatili da zajedno napišemo ovaj prilog. Nadam se da će vas naše preporuke i kratki prikazi knjiga inspirisati da neke od ovih knjiga i vi pročitate.

Ksenija Dragojlović, profesor srpskog jezika i književnosti

Prošle godine je u izdanju „Lagune” objavljen Islednik, novi roman Dragana Velikića. Literarna vrednost ovog dela je ovekovečena i prestižnom Ninovom nagradom za 2015. U pitanju je roman koji se ne može prepričati, iako, na prvi pogled donosi jednu priču. Ta priča počinje nakon smrti majke glavnog junaka, inače, pisca. Majčina smrt je povod za povratak u prošlost i sagledavanje vremena koje više ne postoji. Prikazujući majčinu svakodnevicu, pisac oslikava njen, ali i sopstveni život, čime ovo delo neosetno postaje i priča o životima svih nas, načinima na koje smo živeli, kako smo odrastali i kako su nas vaspitavali. Prateći priču krećemo se kroz prostor i vreme, od Pule do Soluna, od Prvog svetskog rata do raspada Jugoslavije, i spoznajemo uticaj tog vremena na suštinu sopstvenog bića. Time ovo delo postavlja pred nas i preispitivanje sopstvenog identiteta. Ako želite da tragate za tim, preporučujem da se prepustite čitanju Islednika. Razotkrivaćete lepotu ovog dela u opisu atmosfere i života koji smo nasledili, a koje su vreme i istorijski događaji nepovratno izmenili. Uživajte u briljantnom Velikićevom stilu, jezičkoj preciznosti i savršenom osećaju za detalj, kako stoji u izdavačkoj preporuci za Islednika.

 

Mira Kovačević, profesor engleskog jezika

Ubistvo u Kapetan Mišinoj Nenada Novaka Stefanovića je interesantna knjiga puna čudnih likova i zagonetki koje treba rešiti.

Radnja je smeštena u 1924. godinu gde se na zanimljiv način prepliću likovi Krste Pavlovića, mladog nepotkupljivog islednika koji istražuje ubistvo, Olge Šćedrine, bogate Ruskinje, profesora Policijske akademije i čuvenog kriminologa Arčibalda Rajsa, gatarke sa belim mišem u kosi, arhitekte Nikodijevića koji želi da Beograd pretvori u metropolu, studenta bogoslovije, akrobate Mike Topa i drugih.

Razmotavanje klupka dogadjaja na potezu od stare kafane Papuk, preko Nebojšine kule, Savskog nasipa i Senjaka ne samo što oslikava tadašnji Beograd, već donosi i puno neočekivanih obrta, što čini jednu zanimljivu priču koju bih svima preporučila.

 

Dejan Đorđević, profesor matematike

Nedavno sam pročitao dva romana Ingmara Bergmana Rodjeni u nedelju– manji, sladak  i izuzetno slikovit, i Najbolje namere – veći, ozbiljniji, ali i mnogo dublji. To su nesumnjivo dela klasičnog autora izuzetnog umetničkog senzibiliteta koje je ove (ili prošle) godine objavila Geopoetika pa, ko se ne boji težine koja tu mora da postoji, neka navali i neće zažaliti!

Zabavnije štivo je knjižica Tingo Adama Zakoa de Boana koju je izdao Dosije. To i nije knjiga za čitanje nego priručnik za jezike u kome se mogu naći reči za najneverovatnija stanja, pojave, ponašanja i sl.  izvučene iz stotina jezika… blesava ali duhovita i draga tvorevina jednog veoma radoznalog čoveka.

[Ako želite, ovu knjigu u pdf-u možete preuzeti ovde: The Meaning of Tingo, and Other Extraordinary Words from Around the World, by Adam Jacot de Boinod]

 

Jelena Petrović, psiholog

Jedna od boljih knjiga koje sam pročitala u poslednje vreme je Lečenje Šopenhauerom Irvina Jaloma. Verujem da čitanje filozofa poput nemačkog filozofa Šopenhauera, koji je smatrao da je volja osnov svega, ali i savremenih književnika poput Pola Ostera može da nam pruži uvide u naš unutrašnji svet, popravi raspoloženje i pruži osećaj da nismo sami kada se preispitujemo.

Pol Oster je retko interesantan pisac i jedan je od najznačajnijih savremenih američkih pisaca i to sa evropskim senzibilitetom zbog čega ga kod nas mnogi čitaju. Poruka Pola Ostera iz knjige Bruklinska revija ludosti glasi da „svi treba da razvijamo unutrašnji svet, mesto gde odlazimo onda kada nam stvarni svet postane težak sa svim svojim brigama i patnjom. Stvoriti svoju priču, znači pronaći onu netaknutu sreću u sebi.”

Kao što Pol Oster precizno bira likove u knjigama Njujorška trilogija, Čovek u mraku i Upoznavanje samoće, rekla bih da na kraju složenih dilema kao što su uspeh ili neuspeh, sreća ili tuga, prihvatanje ili odbijanje: uvek je sve stvar sopstvenog izbora. Zato je moj izbor za preporuku ovaj pisac koji kaže:

„Čitanje je bilo moj beg i moja uteha, moje pribežište, moja simulacija izbora: čitanje iz čistog zadovoljstva, zbog prelepog mira koji te okružuje dok slušaš treperenje piščevih reči u svojoj glavi.”

 

Ljiljana Havran, profesor engleskog jezika – bibliotekar

Ako ste zainteresovani da saznate nešto više o istraživanjima i ogledima koji su vršeni na mozgu, o građi i evolucionom razvitku njegovih delova, o fiziologiji i hemijskim procesima u mozgu, o spavanju i značenju sanjanja, preporučujem vam da pročitate Manipuliranje mozgom Erwina Lauscha. Lausch se ne bavi spekulacijama, već se čvrsto drži činjenica i u svojim razmatranjima navodi imena naučnika koji su doprineli određenim oblastima istraživanja mozga. Autor smatra da je samo jedan korak do manipulacije ljudima pa i čitavim narodima, i zato nekoliko puta ukazuje na delikatnost problematike i na opasnost što ih donosi ovladavanje mozgom. Na samom kraju knjige pisac kaže da je većina problema koji nas danas zaokupljaju posledica nedostatka skladnosti u našim mozgovima, a kao tri najveća zla od kojih pati čovečanstvo on navodi agresivnost, žudnju za vlašću i ideološku zgrčenost, koja blokira razum. Lausch se nada da „Ljudi budućnosti, čiji će mozak biti pouzdano oslobođen agresivnosti, žudnje za vlašću i ideološke zgrčenosti, neće više ni razumeti naše teškoće.

Pored ove ozbiljne, ali izuzetno zanimljive knjige koja će vam, sigurna sam, držati pažnju od prve do poslednje stranice, preporučujem vam i jednu zabavnu i duhovitu knjigu koju sam pročitala letos: Beleške sa malog ostrva Bila Brajsona. Bil Brajson je izvanredno darovit i originalan pripovedač, a ovaj njegov putopis je svakako jedan od najinteresantnijih i najvernijih prikaza Engleske.

[Bill Bryson’s book can be downloaded here: Notes from a Small Island]

[I also highly recommend Bill Bryson’s  A short History of Nearly Everything]

 

Mladen Milanović, profesor istorije

 Na mojoj listi omiljenih knjiga 1984 Džordž Orvela je definitvo na mestu br. 1. Da se ja pitam, ona bi bila deo obavezne školske lektire, a to svakako nikad neće postati iz prostog razloga što onima gore ne odgovara da mi dole mislimo svojom glavom. Knjiga govori o mračnoj ljudskoj budućnosti koja nam je tu pred vratima ako već nije i počela. Šta se dešava kad se država degeneriše i počne da postoji sama zbog sebe, a partija koja je vodi postane neuništivi organizam na čelu sa Velikim bratom, nepogrešivim vodjom koji možda i nije stvaran ali to za sistem više uopšte nije bitno. Šta se dešava sa onima koji počinju da se bore protiv takvog načina života i pružaju bar nekakav otpor državi, Okeaniji, koja je u neprekidnom ratu za bolju budućnost sa druge dve države na Zemlji, Evroazijom i Istazijom. Mnogi termini iz ove knjige kao što su „Veliki brat“ ili „soba 101“ koriste se u svakodnevnom govoru i  životu. Da li je to svet u kome trenutno živimo, a koga je Orvel predvideo davne 1949. kad je knjiga ugledala svetlost dana? Uglavnom, topla preporuka.

Vrlo kratko – ako volite naučnu fantastiku, a pritom da se valjate od smeha, onda Autostoperski vodič kroz galaksiju Daglas Adamsa definitvno treba da pročitate. Glavni junak knjige je Artur Dent, poslednji preživeli stanovnik planete Zemlje koja je uništena zbog gradnje intergalaktičkog autoputa. U njegovim avanturama kroz svemir prate ga depresivni robot Marvin, dvoglavi predsednik Galaksije Zaphod Biblbroks, Trilian devojka glavnog junaka i Ford Prefekt, vanzemaljac najbolji drugar Artura Denta. Knjiga neverovatnih obrta i vrhunskog humora. Prava stvar za srednju školu, takodje je treba staviti u lektiru, tek da se pokaže da postoji nešto, što bi neki rekli „something completely different.”

I na kraju, Besnilo Borislava Pekića. Nekoliko ljudi čiji literarni ukus poštujem smatraju Pekića najboljim srpskim piscem. Iako je pisao „ozbiljne“ knjige, ovu  je smatrao tzv. paraliterarnim žanrom, što nikako ne znači da je ovo samo triler, horor i ko zna šta još… Potpuno neočekivana knjiga  od jednog od osnivača Demokratske stranke i čoveka čije su najlepše godine „pojeli skakavci“. Tema romana je epidemija besnila na londonskom aerodromu Hitrou. Čitanje – pravo uživanje do samog kraja.

Advertisements

1 Comment (+add yours?)

  1. Trackback: The First Term Round-Up | Ljiljana Havran's Blog

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: