Мај месец математике 2017

 

У уторак, 16. маја, у оквиру Маја месеца математике у СКЦ-у ће се одржати Математички шоу на ком ће наступити врхунски популаризатори математике из иностранства.

Математички шоу, на ком ће учествовати домаћи и страни популаризатори науке, и пре свега математике, представиће ову дисциплину на један другачији и забаван начин, пун трикова, жонглирања, и игре. У програму учествују Џејмс Тентон, који се осим популаризацијом математике бави и реформом наставе, Колм Малкахаи, математичар академик и мађионичар аматер, Бен Спаркс, кога осим математике занимају и музика и фотографија, Колин Рајт, познат по спајању математике и жонглирања, Кристоф Фењеси, филозоф и уметник који се бави математиком, и Оливер Тошковић, психолог кога у математици посебно интересује одговор на питање како је опажамо и Драган Машуловић, математичар и информатичар који се бави популаризацијом математике. Шоу води Немања Ђорђевић, директор Центра за промоцију науке.

 

Студентски културни центар, Београд

Уторак, 16. мај, 17 часова – 22 часа

Програм:

17:00 – 17:40 Бен Спаркс – The Sacred Geometry of Chance
17:40 – 18:15 Драган Машуловић – Ordo ab Chao – Order from Chaos
18:15 – 18:50 Колм Малкахаи – Mathemagic with a Deck of Cards

18:50 – 19:20 Пауза

19:20 – 19:55 Кристоф Фењеси – Let’s Make Mathematics Cool Again! Breaking the Ice with STEAM from the Arctics to Africa and Back
19:55 – 20:50 – Колин Рајт – The Unexpected Maths of Juggling

20:50 – 20:55 Пауза

20:55 – 21:35 Оливер Тошковић – Mind’s Space Oddity – Geometry of Our Mind
21:35 – 22:10 Џејмс Тентон – Exploding Dots

 

Манифестација Мај месец математике траје до 31. маја, а посетиоце очекују изложбе, радионице, предавања, трибине, као и друштвене игре и Математички шоу. Више о овој манифестацији можете прочитати на сајту Центра за промоцију науке.

Govorite li Latinski?

 

Latinski jezik je tokom oko 600 godina bio jedini književni i uglavnom jedini pisani jezik srednjevekovnog Zapada, a zatim se i u novom veku veoma dugo održao kao glavno sredstvo za naučnu i intelektualnu komunikaciju. Moderni evropski jezici su se razvili pod znatnim uticajem latinskog jezika, ali nije preterano reći i da se na latinskom nasleđu dobrim delom zasniva i sam evropski način razmišljanja, sama evropska misao.

Latinski izrazi koji se i danas koriste u govoru, ili u tekstu koji pišemo na maternjem jeziku, su izrazi koji na jezgrovit način kazuju nešto što se na drugim jezicima ne može reći tako kratko, ili tako slikovito. Upotreba ovih izraza će, međutim, zavisiti i od ličnih sklonosti, od stila, pa i od prilike, odn. konteksta.

Treba imati u vidu da upotreba stranih reči i izraza traži određeno umeće; preterana upotreba ovih izraza može izgledati pretenciozno, a ako se poslužimo nekim izrazom nemajući tačnu predstavu šta on kazuje, izgledaćemo neuki, pa čak i smešni. Latinskim jezikom se treba poslužiti samo ako je to najefikasniji način da drugima prenesemo svoju misao.

  • Ad hoc (znači „za tu stvar, za tu svrhu, za tu priliku“)

Ako kažemo, na primer: „on je čovek ad hoc“, to znači on je pravi čovek za taj zadatak, za tu priliku.

Danas, međutim, ovim izrazom češće označavamo postupke koji imaju samo trenutno dejstvo ili vrednost: „odgovoriti ad hoc“ znači u trenutku se dosetiti kakvog odgovora; „rešenje ad hoc“ jeste na brzinu nađeno i samo privremeno rešenje.

  • Alias (znači „u drugo vreme, u drugoj prilici“)

Ova reč umeće se između prvog imena i pseudonima ili nadimka osobe koju koju spominjemo, na primer: „Antonio Pušić, alias Rambo Amadeus“ (čime naglašavamo da je Rambo Amadeus pseudonim).

  • Alibi (znači „drugde“)

U modernim evropskim jezicima ovaj latinski prilog upotrebljava se kao imenica. Imati alibi znači imati dokaz da ste se u vreme kada je počinjen zločin nalazili negde drugde (a ne na mestu zločina); to je pravno odbrambeno sredstvo kojim okrivljeni dokazuje svoju nevinost.

  • AM i PM (su skraćenice u engleskom jeziku koje označavaju doba dana)

AM je pre podne, odnosno period od 00:00 do 12:00, skraćeno od latinskih reči Ante Meridiem. PM je posle podne, odnosno period od 12:00 do 24:00, skraćeno od latinskih reči Post Meridiem.

  • Carpe diem (znači „iskoristi dan“)

U prenesenom značenju, carpe diem označava uživanje u svakom danu, bez stresa, nerviranja i tugovanja, bez razmišljanja šta će biti sutra.

  • Circa (znači „otprilike, oko” i izgovra se cirka)

Ta reč se upotrebljava kada iznosimo zaokružen broj, na primer: „circa 20.000 automobila”. Sasvim je pogrešno upotrebiti circa kada broj nije zaokružen, dakle nećemo reći „circa 19 532 automobila”.

  • De facto (znači „prema činjeničnom stanju, faktički“)

Kada se govori o pravnoj situaciji, de jure označava ono što kaže zakon, a de facto označava ono što se događa u praksi.

  •  Modus vivendi (znači „način života“)

Ovaj izraz se najčešće upotrebljava uz glagole: tražiti i naći. Tako kažemo da su sukobljene strane najzad našle modus vivendi tj. najzad se sporazumele o tome kakvi će ubuduće biti njihovi odnosi.

  • Incognito (znači „bez znanja“)

Izraz se upotrebljava kada neka visoka ili veoma popularna ličnost (čiji postupci i kretanje uvek zanimaju javnost), u tajnosti ode nekuda po nekom važnom poslu.

  • Lapsus lingae (doslovce znači „spoticaj jezika“)

Ovim izrazom označavaju se sitne omaške u govoru. Na primer kada ženskoj osobi kažemo jesi li video.

Za razliku od ovih grešaka, greške iz neukosti, na primer: oktombar, bijo, ili uđite u kancelariji, ne mogu se zvati lapsus lingae.

Omaške u pisanju se nazivaju lapsus calami.

  • P.S. (skraćenica za Post Scriptum)

Post Scriptum je dodatno objašnjenje teksta koje se nalazi posle teksta.

  • Pro forma (znači „tek reda radi“)

Ako se kaže, na primer, da je neko nekoga pozvao u goste pro forma, zaključujemo da bi domaćin bio najsrećniji ako bi njegov usiljeni poziv ostao neprihvaćen. S obzirom da se ovaj izraz često čuje u pogrešnom obliku pro forme, najbolje je izbegavati ga i upotrebljavati izraz reda radi.

  • Sic (znači „baš tako“, i izgovara sa sik)

Ova reč stavljena u zagrade [sic] služi da u tekstu potvrdi nešto za šta bi možda čitalac pomislio da je autorska ili štamparska greška. Na primer:

Grupa Super s karamelom je nastala u martu 2003. godine, kao sporedni projekat pank grupe Infrakt [sic]. Ovde se ukazuje da je naziv grupe Infrakt pravi naziv, odnosno namerna greška koja se često javlja pri pisanju i izgovoru reči infarkt.

Ponekad se, naročito u polemičkim tekstovima i kritikama, rečcom sic (u značenju ni manje, ni više) želi skrenuti naročita pažnja na neki podatak ili tvrdnju u tekstu, zgražavanje, negodovanje, neslaganje i sl.

  • Status quo (znači „sadašnje trenutno, postojeće stanje stvari“, i izgovara se status kvo)

Održati status kvo znači održati stanje onakvim kakvo trenutno jeste. Slično kao status kvo ante, što znači “stanje stvari kakvo je bilo ranije”.

  • Veto (znači „zabranjujem, ne dopuštam“)

To je glagolski oblik, ali mi ga upotrebljavamo kao imenicu „zabrana“. Uostalom, ima još latinskih glagola koji su u moderne evropske jezike prešli preko imenice. Takve reči su: credo, deficit, suficit, interes, faksimil.

[O ovoj temi možete pročitati više u članku: Govorite li latinski? Vojina Nedeljkovića, Svet reči – Srednjiškolski časopis za srpski jezik i književnost, Beograd 1997.]

 

Подучавање је врста љубави

 

О образовању и васпитању – Бертранд Расел

Бертранд Расел, истакнути британски математичар, логичар и филозоф, један од водећих умова 20.века, у својој књизи “О образовању и васпитању” писао је далеке 1926. године:

„Када створимо младе људе ослобођене страха и инхибиција, моћи ћемо им створити свет знања, слободно и потпуно, без тамних скровитих углова; и ако се настава мудро одвија, биће пре радост него терет онима који је примају. Није важно да се повећа количина градива изнад онога што га деца сада уче у стручним разредима. Оно што је важно, то је дух авантуре и слободе, осећаја да се креће на пут открића.

Расел верује да би се свет могао изменити када би стварно основу знања представљало знање руковођено љубављу”.

 

Како бити успешан наставник – Томас Гордон 

Томас Гордон у својој књизи Како бити успешан наставник истиче да све што се дешава између родитеља, наставника и ученика одређено је и обојено квалитетом њихових међуљудских односа. Програм “Како бити успешан наставник” нуди методе и технике помоћу којих се квалитет ових односа може унапредити. Гордон сматра да је у томе најнеопходније створити нову филозофију међуљудских односа кредо који помаже људима да успешније и демократичније живе заједно.

Годинама постоје контроверзна мишљења о томе да ли школе треба да буду либералне или конзервативне (“слободоумне” или строге) , ауторитарне или пермисивне (чврсте или попустљиве). Аутор књиге и овог програма обуке даје алтернативу овим двема филозофијама. Он објашњава механизме које ученици користе у школи и каже да је убеђен да када наставници потпуно схвате динамику ових механизама моћи ће да престану да  се ослањају на моћ и ауторитет, тј. научиће да реше конфликте и успоставе и одрже правила и ред у одељењу без употребе моћи.

Добар део књиге говори о вештинама комуникације и техникама активног слушања којима наставник треба да располаже да би постао ефикасан у грађењу моста између наставника и ученика, а што је по њему главни предуслов за успешно подучавање и учење.

„Једна од идеја коју наставници (или било ко други) веома тешко схватају и прихватају јесте да се некоме може помоћи само слушањем. Ћутање је злато, каже стара изрека. Оно поседује снагу. Успешни и професионални саветници доста времена проводе само слушајући. Из искуства знају да је слушање једно од њихових најефикаснијих оруђа, оно позива особу са проблемом да прича о себи, оно јој омогућује олакшање и ослобађање емоција, оно стимулише особу да истражи своја дубља и базична осећања, оно јој говори о вашој спрeмности да јој помогнете, и оно јасно изражава ваше прихватање ње, онакве каква јесте.”

Пасивно слушање (ћутање) је снажна невербална порука која чини да се особа осети прихваћеном и охрабрује је да вам отворено говори о својим емоцијама. Ову технику је пожељно применити када је неко под утицајем веома снажне емоције (на пр. када је ученик узнемирен).

Активно слушање примењујемо ако желимо да одемо испод површине и откријемо дубље проблеме, узроке и осећања. Активно слушање подразумева усмеравање пажње на оно што ученик говори и осећа и давање повратне информације, тј. подразумева да парафразирате речи и осећања које вам је у комуникацији упутио.

Веома је важно да повратну информацију пружите на конструктиван начин. При томе је потребно да користите језик, тон и невербалне покрете који изражавају поштовање и подршку, и да се уздржите од осуђујућег тона, омаловажавања и етикетирања, критиковања и давања савета, упозоравања и претњи, моралисања и “држања предавања”. Гордон скреће пажњу на то да ако се користи без искрене емпатије, без поверења и прихватања, активно слушање носи ризик да постане механичко и да ученику звучи неискрено и манипулативно.

Гордон затим објашњава у књизи зашто су “ја-поруке” делотворније од “ти-порука”, како саставити “ја-поруку”, и шта се постиже успешним “ја-порукама”.

Активно слушање је непроцењиво вредна вештина, како закључује аутор,  и основни фактор који утиче на позитивну промену атмосфере у учионици  испуњавајући је топлином, разумевањем, сигурношћу и напретком где изрека „Подучавање је врста љубави” постаје стварност.

Томас Гордон наглашава (у уводном делу књиге) да наставници могу потпуније да примене принципе метода ТЕТ (Teacher Effectiveness Training – “Како бити успешан наставник”) уколико њихови директори и колеге разумеју и подржавају ту филозофију. Неефикасност наставника у унапређењу процеса учења могла би се приписати бројним организационим факторима који ограничавају и дефинишу улогу наставника. Гордон каже да када би наставници прихватили важност своје улоге, када би схватили њену вредност, бранили њен интегритет и штитили је од срозавања” много више њих би поносно корачало кроз ходнике својих школа, осећајући се као професионалци.”

Сматрам да ће вам књига Како бити успешан наставник свакако помоћи да стекнете увиде у принципе и технике ефикасних људских односа, искрене међуљудске комуникације и конструктивног решавања конфликата. Аутор и његови сарадници су у пројекат (ТЕТ) унели своје богато искуство и знање, које је резултат њиховог настојања да школе постану пријатнија места за ученике и наставнике.

Цео свет је позорница

 

Крајем септембра професорка енглеског језика Јелена Јеленић  Мариновић, и професорка српског језика и књижевности, Ксенија Драгојловић, одржале су огледни час Омаж Шекспиру. На овај начин је наша школа обележила 400 година од смрти Виљема Шекспира, најпознатијег драмског писца, аутора најизвођенијих позоришних комада на свету.

Професорке су реализовале огледни час са темом: Хамлет – анализа ликова, после неколико стручних семинара које су похађале и на којима су стекле одређена знања у вези са методом CLIL и коришћењем Интернета у настави.  Користиле су комбиновану методу (текстуалну, аудио-визуелну, групни рад), а часови (два школска часа) су одржани у складу са наставним планом и програмом наше школе за 4.разред.

Професорке су на овај начин желеле да ученике упознају са значајним појединостима из Шекспировог живота и стваралаштва, и да корелацијом предмета Српски језик и књижевност и Енглески језик, ову комплексну тему приближе и учине занимљивом ученицима.

Професорка Јелена Јеленић Мариновић је у уводном делу приказала видео снимак о животу и раду Виљема Шекспира. Ученици су у мањим групама урадили вежбу вокабулара и говорну вежбу: одговарали су на постављена питања у вези са видео снимком који су претходно гледали, а затим и вежбу “тачно/нетачно” у вези са позориштем Глоуб (Globe Theatre) где је требало да одреде тачне, и да исправе погрешне (понуђене) одговоре. Професорка је проверила да ли ученици разумеју неке кључне речи, на пример реч бард (песник). Истакла је да се ова реч, поред тога што значи песник, у српском језику често користи и у значењу глумац: на пример, “бард српског глумишта”.

Професорка Ксенија Драгојловић је поделила ученике на пет група, свака група је добила одређену тему и питања у вези са драмом Хамлет и њеним јунацима. Ученици су добили упутства, своје задатке су припремали у мањим групама, а затим је свака група изашла и сваки ученик је имао пар минута да изложи оно што је припремио.

Ученици су одгледали два пута монолог (Бити или не бити…) из филма Хамлет на видео биму, прво у извођењу Лоренса Оливијеа, а затим савремену верзију у извођењу Кенета Бране. Професорка Јелена Ј.М. је рекла ученицима да обрате пажњу на изговор и дикцију уметника, истакла је да је  писац и употребом одређених гласова (плозива) желео да постигне посебан ефекат… На питање која верзија им се више допала, неколико ученика је рекло да је боља ова старија, са Лоренсом Оливијеом.

У завршном делу часа ученици су прочитали (као на позорници) исти овај одломак, један ученик на српском, а затим други на енглеском језику.

This slideshow requires JavaScript.

Сматрам да су огледни часови били успешни зато што су допринели стицању знања ученика. Овај нови начин наставе, који се разликује од традиционалних предавања ,,екс катедра”, учинио је часове занимљивим, пробудио је радозналост ученика и мотивисао их да се упознају са енглеском културом, историјом и књижевношћу, да рецитују Шекспирове стихове, да се идентификују са јунаком драмског дела, да осете присуство Шекспировог духа, да вежбају конверзацију на енглеском језику, и повезују знања из енглеског и српског језика и књижевности.

Могу да кажем да сам заиста уживала због тога што су часови били добро припремљени, професорке су занимљивим питањима мотивисале ученике да размишљају и сами анализирају радњу и ликове, материјал са Интернета је веома стручно и пажљиво одабран, а пријатна радна атмосфера и тимски рад допринели су да два школска часа прођу у трен ока.

Приликом реализације часова коришћени су рачунар и видео пројектор, а професорка Јелена Ј.М. је применила знање и користила материјал са семинара о Шекспиру који је похађала ове године. [https://www.futurelearn.com/partners/british-council]

 

globe_0

Shakespeare’s Globe © David Stanley, licensed under CC.BY 2.0 

 

Корелација је успостављена и са Планом рада школског библиотекара, којим је предвиђено учествовање у пројектима у сарадњи са наставницима наше школе. Моја улога се састојала у томе да присуствујем огледном часу, направим снимке и белешке, и да свој приказ и опажања  презентујем на блогу библиотеке. Приступ овом материјалу је јаван, свако може да га једноставно прати, и постави свој коментар ако то жели. Ученици се на овај начин практично упознају са Интернетом као масовним медијем и извором сазнања, и уз помоћ наставника и библиотекара стичу основе медијске и информатичке писмености.

Савремена настава мора бити усмерена на ученике и њихове потребе, а овакав вид наставе подстиче ентузијазам за учење и рад, и развија способности сарадње и комуницирања (дискутовање, презентовање и проактивно слушање, интеракцију ученика са различитим гледиштима). Сматрам да је ово један од начина да мотивишемо ученике да размишљају, истражују, и да схвате да је веома важно да буду активни и одговорни за своје учење и лично напредовање.

Preporučujemo da pročitate…

 

su_blackwell_illustration_281113_0_450-1

Veoma mi je drago što se mojim kolegama dopala ideja da preporučimo knjigu koju smo skoro pročitali, i što su rado prihvatili da zajedno napišemo ovaj prilog. Nadam se da će vas naše preporuke i kratki prikazi knjiga inspirisati da neke od ovih knjiga i vi pročitate.

Ksenija Dragojlović, profesor srpskog jezika i književnosti

Prošle godine je u izdanju „Lagune” objavljen Islednik, novi roman Dragana Velikića. Literarna vrednost ovog dela je ovekovečena i prestižnom Ninovom nagradom za 2015. U pitanju je roman koji se ne može prepričati, iako, na prvi pogled donosi jednu priču. Ta priča počinje nakon smrti majke glavnog junaka, inače, pisca. Majčina smrt je povod za povratak u prošlost i sagledavanje vremena koje više ne postoji. Prikazujući majčinu svakodnevicu, pisac oslikava njen, ali i sopstveni život, čime ovo delo neosetno postaje i priča o životima svih nas, načinima na koje smo živeli, kako smo odrastali i kako su nas vaspitavali. Prateći priču krećemo se kroz prostor i vreme, od Pule do Soluna, od Prvog svetskog rata do raspada Jugoslavije, i spoznajemo uticaj tog vremena na suštinu sopstvenog bića. Time ovo delo postavlja pred nas i preispitivanje sopstvenog identiteta. Ako želite da tragate za tim, preporučujem da se prepustite čitanju Islednika. Razotkrivaćete lepotu ovog dela u opisu atmosfere i života koji smo nasledili, a koje su vreme i istorijski događaji nepovratno izmenili. Uživajte u briljantnom Velikićevom stilu, jezičkoj preciznosti i savršenom osećaju za detalj, kako stoji u izdavačkoj preporuci za Islednika.

 

Mira Kovačević, profesor engleskog jezika

Ubistvo u Kapetan Mišinoj Nenada Novaka Stefanovića je interesantna knjiga puna čudnih likova i zagonetki koje treba rešiti.

Radnja je smeštena u 1924. godinu gde se na zanimljiv način prepliću likovi Krste Pavlovića, mladog nepotkupljivog islednika koji istražuje ubistvo, Olge Šćedrine, bogate Ruskinje, profesora Policijske akademije i čuvenog kriminologa Arčibalda Rajsa, gatarke sa belim mišem u kosi, arhitekte Nikodijevića koji želi da Beograd pretvori u metropolu, studenta bogoslovije, akrobate Mike Topa i drugih.

Razmotavanje klupka dogadjaja na potezu od stare kafane Papuk, preko Nebojšine kule, Savskog nasipa i Senjaka ne samo što oslikava tadašnji Beograd, već donosi i puno neočekivanih obrta, što čini jednu zanimljivu priču koju bih svima preporučila.

 

Dejan Đorđević, profesor matematike

Nedavno sam pročitao dva romana Ingmara Bergmana Rodjeni u nedelju– manji, sladak  i izuzetno slikovit, i Najbolje namere – veći, ozbiljniji, ali i mnogo dublji. To su nesumnjivo dela klasičnog autora izuzetnog umetničkog senzibiliteta koje je ove (ili prošle) godine objavila Geopoetika pa, ko se ne boji težine koja tu mora da postoji, neka navali i neće zažaliti!

Zabavnije štivo je knjižica Tingo Adama Zakoa de Boana koju je izdao Dosije. To i nije knjiga za čitanje nego priručnik za jezike u kome se mogu naći reči za najneverovatnija stanja, pojave, ponašanja i sl.  izvučene iz stotina jezika… blesava ali duhovita i draga tvorevina jednog veoma radoznalog čoveka.

[Ako želite, ovu knjigu u pdf-u možete preuzeti ovde: The Meaning of Tingo, and Other Extraordinary Words from Around the World, by Adam Jacot de Boinod]

 

Jelena Petrović, psiholog

Jedna od boljih knjiga koje sam pročitala u poslednje vreme je Lečenje Šopenhauerom Irvina Jaloma. Verujem da čitanje filozofa poput nemačkog filozofa Šopenhauera, koji je smatrao da je volja osnov svega, ali i savremenih književnika poput Pola Ostera može da nam pruži uvide u naš unutrašnji svet, popravi raspoloženje i pruži osećaj da nismo sami kada se preispitujemo.

Pol Oster je retko interesantan pisac i jedan je od najznačajnijih savremenih američkih pisaca i to sa evropskim senzibilitetom zbog čega ga kod nas mnogi čitaju. Poruka Pola Ostera iz knjige Bruklinska revija ludosti glasi da „svi treba da razvijamo unutrašnji svet, mesto gde odlazimo onda kada nam stvarni svet postane težak sa svim svojim brigama i patnjom. Stvoriti svoju priču, znači pronaći onu netaknutu sreću u sebi.”

Kao što Pol Oster precizno bira likove u knjigama Njujorška trilogija, Čovek u mraku i Upoznavanje samoće, rekla bih da na kraju složenih dilema kao što su uspeh ili neuspeh, sreća ili tuga, prihvatanje ili odbijanje: uvek je sve stvar sopstvenog izbora. Zato je moj izbor za preporuku ovaj pisac koji kaže:

„Čitanje je bilo moj beg i moja uteha, moje pribežište, moja simulacija izbora: čitanje iz čistog zadovoljstva, zbog prelepog mira koji te okružuje dok slušaš treperenje piščevih reči u svojoj glavi.”

 

Ljiljana Havran, profesor engleskog jezika – bibliotekar

Ako ste zainteresovani da saznate nešto više o istraživanjima i ogledima koji su vršeni na mozgu, o građi i evolucionom razvitku njegovih delova, o fiziologiji i hemijskim procesima u mozgu, o spavanju i značenju sanjanja, preporučujem vam da pročitate Manipuliranje mozgom Erwina Lauscha. Lausch se ne bavi spekulacijama, već se čvrsto drži činjenica i u svojim razmatranjima navodi imena naučnika koji su doprineli određenim oblastima istraživanja mozga. Autor smatra da je samo jedan korak do manipulacije ljudima pa i čitavim narodima, i zato nekoliko puta ukazuje na delikatnost problematike i na opasnost što ih donosi ovladavanje mozgom. Na samom kraju knjige pisac kaže da je većina problema koji nas danas zaokupljaju posledica nedostatka skladnosti u našim mozgovima, a kao tri najveća zla od kojih pati čovečanstvo on navodi agresivnost, žudnju za vlašću i ideološku zgrčenost, koja blokira razum. Lausch se nada da „Ljudi budućnosti, čiji će mozak biti pouzdano oslobođen agresivnosti, žudnje za vlašću i ideološke zgrčenosti, neće više ni razumeti naše teškoće.

Pored ove ozbiljne, ali izuzetno zanimljive knjige koja će vam, sigurna sam, držati pažnju od prve do poslednje stranice, preporučujem vam i jednu zabavnu i duhovitu knjigu koju sam pročitala letos: Beleške sa malog ostrva Bila Brajsona. Bil Brajson je izvanredno darovit i originalan pripovedač, a ovaj njegov putopis je svakako jedan od najinteresantnijih i najvernijih prikaza Engleske.

[Bill Bryson’s book can be downloaded here: Notes from a Small Island]

[I also highly recommend Bill Bryson’s  A short History of Nearly Everything]

 

Mladen Milanović, profesor istorije

 Na mojoj listi omiljenih knjiga 1984 Džordž Orvela je definitvo na mestu br. 1. Da se ja pitam, ona bi bila deo obavezne školske lektire, a to svakako nikad neće postati iz prostog razloga što onima gore ne odgovara da mi dole mislimo svojom glavom. Knjiga govori o mračnoj ljudskoj budućnosti koja nam je tu pred vratima ako već nije i počela. Šta se dešava kad se država degeneriše i počne da postoji sama zbog sebe, a partija koja je vodi postane neuništivi organizam na čelu sa Velikim bratom, nepogrešivim vodjom koji možda i nije stvaran ali to za sistem više uopšte nije bitno. Šta se dešava sa onima koji počinju da se bore protiv takvog načina života i pružaju bar nekakav otpor državi, Okeaniji, koja je u neprekidnom ratu za bolju budućnost sa druge dve države na Zemlji, Evroazijom i Istazijom. Mnogi termini iz ove knjige kao što su „Veliki brat“ ili „soba 101“ koriste se u svakodnevnom govoru i  životu. Da li je to svet u kome trenutno živimo, a koga je Orvel predvideo davne 1949. kad je knjiga ugledala svetlost dana? Uglavnom, topla preporuka.

Vrlo kratko – ako volite naučnu fantastiku, a pritom da se valjate od smeha, onda Autostoperski vodič kroz galaksiju Daglas Adamsa definitvno treba da pročitate. Glavni junak knjige je Artur Dent, poslednji preživeli stanovnik planete Zemlje koja je uništena zbog gradnje intergalaktičkog autoputa. U njegovim avanturama kroz svemir prate ga depresivni robot Marvin, dvoglavi predsednik Galaksije Zaphod Biblbroks, Trilian devojka glavnog junaka i Ford Prefekt, vanzemaljac najbolji drugar Artura Denta. Knjiga neverovatnih obrta i vrhunskog humora. Prava stvar za srednju školu, takodje je treba staviti u lektiru, tek da se pokaže da postoji nešto, što bi neki rekli „something completely different.”

I na kraju, Besnilo Borislava Pekića. Nekoliko ljudi čiji literarni ukus poštujem smatraju Pekića najboljim srpskim piscem. Iako je pisao „ozbiljne“ knjige, ovu  je smatrao tzv. paraliterarnim žanrom, što nikako ne znači da je ovo samo triler, horor i ko zna šta još… Potpuno neočekivana knjiga  od jednog od osnivača Demokratske stranke i čoveka čije su najlepše godine „pojeli skakavci“. Tema romana je epidemija besnila na londonskom aerodromu Hitrou. Čitanje – pravo uživanje do samog kraja.

Biblioteka je najlepše mesto u školi, proverite…

Biblioteka je vremeplov jer u njoj zaista možemo da putujemo kroz prostor i vreme. Hiljade misli, ideja i snova briljantnih umova koji su stvarali vekovima podstiču nas da razmišljamo, istražujemo, maštamo… inspirišu nas da stvaramo.

Pravo je zadovoljstvo kada u biblioteci pronađemo knjigu koju smo planirali da pročitamo, ali još je veća radost kada  iznenada pronađemo knjigu koju nismo nameravali da čitamo, nismo ni znali da postoji, ali dok pretražujemo police, gledamo naslove i prelistavamo knjige, ona nam odjednom privuče pažnju jer osećamo da se u njoj skriva neka uzbudljiva priča, ili nešto o čemu smo baš tih dana razmišljali, ili neki materijal koji može da nam pomogne pri učenju…

Čitati knjige iz čistog zadovoljstva je prava stvar. Često se dešava da kasnije zaboravimo sadržaj, ali taj osećaj zadovoljstva i poruke koje u sebi nose dobro napisane knjige urežu se u našu svest i utiču na naše odluke i izbore u životu. Nekih knjiga se sećamo zato što su obeležile značajne događaje ili momente u našem životu, neke knjige će nam postati zanimljive i privlačne tek u nekom kasnijem periodu kada steknemo potrebna znanja. Postoje i one knjige koje rado čitamo po nekoliko puta, one su nam uvek zanimljive, one su baš po našem ukusu i imaju neku posebnu draž, njih ponovo čitamo da bismo osvežili sećanje i doživeli ono raspoloženje koje samo ta knjiga može da nam pruži.

Čitajući lepu književnost (beletristiku) i stručne knjige iz oblasti nauke, umetnosti, filozofije, lingvistike, itd., učimo:

  • da je život umetnost i da treba da znamo kako da uživamo u životu
  • da je važno da budemo radoznali i da učimo celoga života
  • da logički i kritički razmišljamo, da budemo samouvereni i slobodno iznosimo svoje mišljenje
  • da budemo slobodoumni, da cenimo različitosti i borimo se protiv stereotipa i predrasuda
  • da razvijamo empatiju, budemo plemeniti i volimo sva živa bića na ovoj našoj predivnoj planeti

Photos_Ljilja 1177

I ove školske godine u biblioteci su se dešavale mnoge zanimljive i lepe stvari. Učenici su čitali, veselo razgovarali, igrali šah i domine za vreme odmora. Uživala sam dok sam posmatrala nasmejana lica učenika i slušala njihove priče o uspesima u školi i van nje.  Radovala sam se kada mi profesori i učenici govore o utiscima koje je na njih ostavila neka knjiga, i kada mi od sveg srca preporučuju da je pročitam.

Doživela sam nezaboravne trenutke dok su maturanti pripremali zadatke za stručni engleski jezik u biblioteci. Zajedno smo puno naučili i bilo je zanimljivo. Nadam se da će sledeće školske godine biti više ovakvih projekata. Ako ste zainteresovani da pročitate više o tome, tekst na engleskom jeziku (Why is doing task the best way to learn – some thoughts on TBLT) možete pročitati ovde.

Dušica, Milica, Anastasija i Andrea, učenice IV8, dok u biblioteci pripremaju zadatak iz stručnog engleskog jezika: Evakuacija zgrade (Evacuation of a building), i snimaju mp4 video snimak Evakuacija Hogvortsa (Evacuation of Hogwarts). (Učenice su mi rekle da su došle na ovu ideju zato što njihova profesorka stručnog engleskog jezika Jelena Jelenić Marinović voli knjige o Hari Poteru. 🙂

**********

Čitajte puno i uživajte! Ljubitelji knjige prepoznaju se po tome što im oči blistaju kada uđu u biblioteku, tu se osećaju prijatno i spokojno, tu mogu na miru da uče, istražuju i maštaju… Taj sjaj u očima koji nam poklanjaju knjige i znanje, ta fizička lepota koja je odraz lepote duha, zaista je neprocenjivo bogatstvo koje možemo da steknemo u životu.

Најважнија лекција професора Бранка Бојовића је ,,смисао живота”

 

Photos_Ljilja 1550Ана Касапу је ученица 1-5 одељења. Ана воли да чита, и зато врло радо и често посећује библиотеку. На моје питање шта јој се највише допада у вези са наставом у нашој школи, она са осмехом одговара да су часови професора Бранка Бојовића (који предаје стручне ваздухопловне предмете) најзанимљивији. Ја сам заиста уживала док сам читала Анину причу и припремала текст за овај блог. Надам се да ћете и ви уживати.

Најважнија лекција професора Бранка Бојовића је ,,смисао живота”, и предаје је на крају првог полугодишта. Тада користи металну направу са три или четири прстена која би се могла описати као некакав чудни симетрични ланац са карикама и најмањом округлом кариком у средини. Професор Бојовић може за неколико секунди да извуче тај средишњи прстен, покаже да сви то виде, и онда га врати назад. То изгледа веома лако. Он затим каже да ће онај ученик који успе да уради то исто за 30 секунди добити 5, а онај који не успе 1. Изашло је пар ученика и сви су добили јединицу. Након тога је показао како се тај прстен тачно извлачи и опет је питао да ли још неко жели да покуша то да уради, али овај пут за 15 секунди. Јавио се један од оних ученика који су добили јединицу, али иако је успео да извуче прстен , схватио је да не зна да га врати назад, и добио је још једног ‘кеца’.

Сврха те демонстрације, по Бојовићевим речима, је да научимо следеће ствари (тј. смисао живота):

  1. За све постоји једноставно, односно ненасилно решење (тј. начин да се средишњи део извуче без ломљења, без уништавања лепоте)
  2. знање је кључ свега
  3. не коцкај се (за разлику од несрећника који је добио два кеца)
  4. све што се вежба изгледа лако, а ништа није лако као што изгледа
  5. све је могуће

Са професором Бојовићем могуће је причати буквално о свему: о авионима, науци, сликарству, историји, музици, филмовима… Професор задивљује знањем и ширином. Често поставља логичке задатке, занимљива питања, загонетке… Веома је интересантно и то што професор задаје домаће задатке тако што ученици сами бирају шта ће урадити за домаћи.

Photos_Ljilja 1382

Mакете авиона које су ученици сами осмислили и направили за домаћи задатак

Професор Бранко Бојовић тренира мачевање и на почетку школске године објашњава да ће давати неколико врста потписа: обични потпис и пар специјалних. Већину специјалних потписа прави тако што од свог имена направи мачеваоца.

Постоји читав један протокол кога се професор увек придржава, рецимо: када уђе у учионицу нико не седа док професор не каже да се седне, и нико не излази из учионице док он не каже: час је завршен, без обзира на то колико је прошло од звона. Када неко закасни, мора да каже: “Цењени професоре, могу ли да присуствујем вашем цењеном часу?” на шта он увек одговара “Да, цењени учениче”. Увек пре него што нас пусти да изађемо каже: “Ко је помислио да мисли да не мисли?”

Стално нам говори: Никада не веруј професору!, зато што је његов циљ да нас научи да размишљамо својом главом, а не да механички понављамо све што нам се каже. Тако је, на пример, једном на табли нацртао вертикалну црту и рекао: “То је Жика”. Затим је питао неког ученика “Шта је ово што сам нацртао?” Ученик је одговорио “То је Жика”, на шта је професор рекао да то значи да он уопште не размишља, већ да само механички понавља то што је чуо.

Часови професора Бранка Бојовића су увек занимљиви зато што нам даје корисне савете како да учимо, и настоји да нас подстакне да размишљамо и да сами долазимо до закључака.

Мај месец математике

Џејмс Тентон у Београду

J. Tenton

Предавање Џејмса Тентона у Математичкој гимназији у оквиру МЗ (via @CPNSrbija)

У оквиру Маја месеца математике, у Београду од 25. до 29. маја гостује чувени математичар и предавач Џејмс Тентон. Гостовање је организовала популаризаторка математике Александра Равас у сарадњи са Центром за промоцију науке и пројектом CREATIONS. Током пет дана Џејмс Тентон ће одржати чак осам предавања о математици као, како каже, дубокој, богатој, забавној и прелепој науци.

Тема његовог главног београдског предавања су бројеви, о којима ће причати у среду, 25. маја, у великом амфитеатру Хемијског факултета у 6 сати поподне. Предавање носи назив Playing with Math: Figurate Numbers and the Square Root of Two, и током њега ће Тентон тему квадратних и троугаоних бројева представити кроз историју међународних стандардних величина папира.

Поред Хемијског факултета, Тентон ће гостовати у Математичком институту САНУ, Математичкој гимназији, Галерији науке и технике, истраживачкој станици Петница, Математичком друштву ”Архимедес”, као и у StartIt центру у Савској улици у Београду. Циљане групе су, у зависности од предавања,  ученици, наставници и родитељи; теме од унапређења математичке наставе до личних искустава, занимљивих грешака и мисаоних експеримената. Сва предавања су на енглеском језику.

Распоред предавања Џејмса Тентона можете прочитати на сајту ЕЛЕМЕНТАРИЈУМа (Научнопопуларни портал ЦПН) и на Твитеру @CPNSrbija

Shakespeare’s 400th Anniversary

 

Photos_Ljilja 600

Ophelia in “Hamlet” (Miss Maud Fealy): How should I your true love know? (The Complete works of William Shakespeare, London & Glasgow, Collins’ Clear-Type Press)

More

Festival nauke od 3. do 6.decembra 2015.

15844788847_34f17f3133_k

Festival nauke tradicionalno će biti održan od 3. do 6. decembra 2015. godine u Beogradu. Cilj Festivala nauke je da posetiocima ukaže na važnost nauke i tehnologije u svakodnevnom životu, i da predstavi, objasni i promoviše nauku na način podjednako blizak i jasan svima, bez obzira na godine i obrazovanje. Cilj festivala je i da probudi interesovanje i da pruži inspirativan, nov i svež pogled na različite naučne oblasti.

Srpski Festival nauke član je EUSEA (European Science Events Association), koja ima članove u 40 zemalja Evrope. Tokom proteklih osam godina srpski Festival nauke narastao je u najveći naučni događaj u regionu jugoistočne Evrope. Ovakva popularnost našeg festivala širom Evrope razlog je zbog kojeg iz godine u godinu imamo sve više gostiju iz inostranstva i sve više inostranih programa. U maju 2015, Festival nauke je bio domaćin velikoj godišnjoj konferenciji EUSEA-e.

Sve informacije u vezi sa festivalom nauke možete pronaći na sajtu: festivalnauke.org

Previous Older Entries