Цео свет је позорница

 

Крајем септембра професорка енглеског језика Јелена Јеленић  Мариновић, и професорка српског језика и књижевности, Ксенија Драгојловић, одржале су огледни час Омаж Шекспиру. На овај начин је наша школа обележила 400 година од смрти Виљема Шекспира, најпознатијег драмског писца, аутора најизвођенијих позоришних комада на свету.

Професорке су реализовале огледни час са темом: Хамлет – анализа ликова, после неколико стручних семинара које су похађале и на којима су стекле одређена знања у вези са методом CLIL и коришћењем Интернета у настави.  Користиле су комбиновану методу (текстуалну, аудио-визуелну, групни рад), а часови (два школска часа) су одржани у складу са наставним планом и програмом наше школе за 4.разред.

Професорке су на овај начин желеле да ученике упознају са значајним појединостима из Шекспировог живота и стваралаштва, и да корелацијом предмета Српски језик и књижевност и Енглески језик, ову комплексну тему приближе и учине занимљивом ученицима.

Професорка Јелена Јеленић Мариновић је у уводном делу приказала видео снимак о животу и раду Виљема Шекспира. Ученици су у мањим групама урадили вежбу вокабулара и говорну вежбу: одговарали су на постављена питања у вези са видео снимком који су претходно гледали, а затим и вежбу “тачно/нетачно” у вези са позориштем Глоуб (Globe Theatre) где је требало да одреде тачне, и да исправе погрешне (понуђене) одговоре. Професорка је проверила да ли ученици разумеју неке кључне речи, на пример реч бард (песник). Истакла је да се ова реч, поред тога што значи песник, у српском језику често користи и у значењу глумац: на пример, “бард српског глумишта”.

Професорка Ксенија Драгојловић је поделила ученике на пет група, свака група је добила одређену тему и питања у вези са драмом Хамлет и њеним јунацима. Ученици су добили упутства, своје задатке су припремали у мањим групама, а затим је свака група изашла и сваки ученик је имао пар минута да изложи оно што је припремио.

Ученици су одгледали два пута монолог (Бити или не бити…) из филма Хамлет на видео биму, прво у извођењу Лоренса Оливијеа, а затим савремену верзију у извођењу Кенета Бране. Професорка Јелена Ј.М. је рекла ученицима да обрате пажњу на изговор и дикцију уметника, истакла је да је  писац и употребом одређених гласова (плозива) желео да постигне посебан ефекат… На питање која верзија им се више допала, неколико ученика је рекло да је боља ова старија, са Лоренсом Оливијеом.

У завршном делу часа ученици су прочитали (као на позорници) исти овај одломак, један ученик на српском, а затим други на енглеском језику.

This slideshow requires JavaScript.

Сматрам да су огледни часови били успешни зато што су допринели стицању знања ученика. Овај нови начин наставе, који се разликује од традиционалних предавања ,,екс катедра”, учинио је часове занимљивим, пробудио је радозналост ученика и мотивисао их да се упознају са енглеском културом, историјом и књижевношћу, да рецитују Шекспирове стихове, да се идентификују са јунаком драмског дела, да осете присуство Шекспировог духа, да вежбају конверзацију на енглеском језику, и повезују знања из енглеског и српског језика и књижевности.

Могу да кажем да сам заиста уживала због тога што су часови били добро припремљени, професорке су занимљивим питањима мотивисале ученике да размишљају и сами анализирају радњу и ликове, материјал са Интернета је веома стручно и пажљиво одабран, а пријатна радна атмосфера и тимски рад допринели су да два школска часа прођу у трен ока.

Приликом реализације часова коришћени су рачунар и видео пројектор, а професорка Јелена Ј.М. је применила знање и користила материјал са семинара о Шекспиру који је похађала ове године. [https://www.futurelearn.com/partners/british-council]

 

globe_0

Shakespeare’s Globe © David Stanley, licensed under CC.BY 2.0 

 

Корелација је успостављена и са Планом рада школског библиотекара, којим је предвиђено учествовање у пројектима у сарадњи са наставницима наше школе. Моја улога се састојала у томе да присуствујем огледном часу, направим снимке и белешке, и да свој приказ и опажања  презентујем на блогу библиотеке. Приступ овом материјалу је јаван, свако може да га једноставно прати, и постави свој коментар ако то жели. Ученици се на овај начин практично упознају са Интернетом као масовним медијем и извором сазнања, и уз помоћ наставника и библиотекара стичу основе медијске и информатичке писмености.

Савремена настава мора бити усмерена на ученике и њихове потребе, а овакав вид наставе подстиче ентузијазам за учење и рад, и развија способности сарадње и комуницирања (дискутовање, презентовање и проактивно слушање, интеракцију ученика са различитим гледиштима). Сматрам да је ово један од начина да мотивишемо ученике да размишљају, истражују, и да схвате да је веома важно да буду активни и одговорни за своје учење и лично напредовање.

Preporučujemo da pročitate…

 

su_blackwell_illustration_281113_0_450-1

Veoma mi je drago što se mojim kolegama dopala ideja da preporučimo knjigu koju smo skoro pročitali, i što su rado prihvatili da zajedno napišemo ovaj prilog. Nadam se da će vas naše preporuke i kratki prikazi knjiga inspirisati da neke od ovih knjiga i vi pročitate.

Ksenija Dragojlović, profesor srpskog jezika i književnosti

Prošle godine je u izdanju „Lagune” objavljen Islednik, novi roman Dragana Velikića. Literarna vrednost ovog dela je ovekovečena i prestižnom Ninovom nagradom za 2015. U pitanju je roman koji se ne može prepričati, iako, na prvi pogled donosi jednu priču. Ta priča počinje nakon smrti majke glavnog junaka, inače, pisca. Majčina smrt je povod za povratak u prošlost i sagledavanje vremena koje više ne postoji. Prikazujući majčinu svakodnevicu, pisac oslikava njen, ali i sopstveni život, čime ovo delo neosetno postaje i priča o životima svih nas, načinima na koje smo živeli, kako smo odrastali i kako su nas vaspitavali. Prateći priču krećemo se kroz prostor i vreme, od Pule do Soluna, od Prvog svetskog rata do raspada Jugoslavije, i spoznajemo uticaj tog vremena na suštinu sopstvenog bića. Time ovo delo postavlja pred nas i preispitivanje sopstvenog identiteta. Ako želite da tragate za tim, preporučujem da se prepustite čitanju Islednika. Razotkrivaćete lepotu ovog dela u opisu atmosfere i života koji smo nasledili, a koje su vreme i istorijski događaji nepovratno izmenili. Uživajte u briljantnom Velikićevom stilu, jezičkoj preciznosti i savršenom osećaju za detalj, kako stoji u izdavačkoj preporuci za Islednika.

 

Mira Kovačević, profesor engleskog jezika

Ubistvo u Kapetan Mišinoj Nenada Novaka Stefanovića je interesantna knjiga puna čudnih likova i zagonetki koje treba rešiti.

Radnja je smeštena u 1924. godinu gde se na zanimljiv način prepliću likovi Krste Pavlovića, mladog nepotkupljivog islednika koji istražuje ubistvo, Olge Šćedrine, bogate Ruskinje, profesora Policijske akademije i čuvenog kriminologa Arčibalda Rajsa, gatarke sa belim mišem u kosi, arhitekte Nikodijevića koji želi da Beograd pretvori u metropolu, studenta bogoslovije, akrobate Mike Topa i drugih.

Razmotavanje klupka dogadjaja na potezu od stare kafane Papuk, preko Nebojšine kule, Savskog nasipa i Senjaka ne samo što oslikava tadašnji Beograd, već donosi i puno neočekivanih obrta, što čini jednu zanimljivu priču koju bih svima preporučila.

 

Dejan Đorđević, profesor matematike

Nedavno sam pročitao dva romana Ingmara Bergmana Rodjeni u nedelju– manji, sladak  i izuzetno slikovit, i Najbolje namere – veći, ozbiljniji, ali i mnogo dublji. To su nesumnjivo dela klasičnog autora izuzetnog umetničkog senzibiliteta koje je ove (ili prošle) godine objavila Geopoetika pa, ko se ne boji težine koja tu mora da postoji, neka navali i neće zažaliti!

Zabavnije štivo je knjižica Tingo Adama Zakoa de Boana koju je izdao Dosije. To i nije knjiga za čitanje nego priručnik za jezike u kome se mogu naći reči za najneverovatnija stanja, pojave, ponašanja i sl.  izvučene iz stotina jezika… blesava ali duhovita i draga tvorevina jednog veoma radoznalog čoveka.

[Ako želite, ovu knjigu u pdf-u možete preuzeti ovde: The Meaning of Tingo, and Other Extraordinary Words from Around the World, by Adam Jacot de Boinod]

 

Jelena Petrović, psiholog

Jedna od boljih knjiga koje sam pročitala u poslednje vreme je Lečenje Šopenhauerom Irvina Jaloma. Verujem da čitanje filozofa poput nemačkog filozofa Šopenhauera, koji je smatrao da je volja osnov svega, ali i savremenih književnika poput Pola Ostera može da nam pruži uvide u naš unutrašnji svet, popravi raspoloženje i pruži osećaj da nismo sami kada se preispitujemo.

Pol Oster je retko interesantan pisac i jedan je od najznačajnijih savremenih američkih pisaca i to sa evropskim senzibilitetom zbog čega ga kod nas mnogi čitaju. Poruka Pola Ostera iz knjige Bruklinska revija ludosti glasi da „svi treba da razvijamo unutrašnji svet, mesto gde odlazimo onda kada nam stvarni svet postane težak sa svim svojim brigama i patnjom. Stvoriti svoju priču, znači pronaći onu netaknutu sreću u sebi.”

Kao što Pol Oster precizno bira likove u knjigama Njujorška trilogija, Čovek u mraku i Upoznavanje samoće, rekla bih da na kraju složenih dilema kao što su uspeh ili neuspeh, sreća ili tuga, prihvatanje ili odbijanje: uvek je sve stvar sopstvenog izbora. Zato je moj izbor za preporuku ovaj pisac koji kaže:

„Čitanje je bilo moj beg i moja uteha, moje pribežište, moja simulacija izbora: čitanje iz čistog zadovoljstva, zbog prelepog mira koji te okružuje dok slušaš treperenje piščevih reči u svojoj glavi.”

 

Ljiljana Havran, profesor engleskog jezika – bibliotekar

Ako ste zainteresovani da saznate nešto više o istraživanjima i ogledima koji su vršeni na mozgu, o građi i evolucionom razvitku njegovih delova, o fiziologiji i hemijskim procesima u mozgu, o spavanju i značenju sanjanja, preporučujem vam da pročitate Manipuliranje mozgom Erwina Lauscha. Lausch se ne bavi spekulacijama, već se čvrsto drži činjenica i u svojim razmatranjima navodi imena naučnika koji su doprineli određenim oblastima istraživanja mozga. Autor smatra da je samo jedan korak do manipulacije ljudima pa i čitavim narodima, i zato nekoliko puta ukazuje na delikatnost problematike i na opasnost što ih donosi ovladavanje mozgom. Na samom kraju knjige pisac kaže da je većina problema koji nas danas zaokupljaju posledica nedostatka skladnosti u našim mozgovima, a kao tri najveća zla od kojih pati čovečanstvo on navodi agresivnost, žudnju za vlašću i ideološku zgrčenost, koja blokira razum. Lausch se nada da „Ljudi budućnosti, čiji će mozak biti pouzdano oslobođen agresivnosti, žudnje za vlašću i ideološke zgrčenosti, neće više ni razumeti naše teškoće.

Pored ove ozbiljne, ali izuzetno zanimljive knjige koja će vam, sigurna sam, držati pažnju od prve do poslednje stranice, preporučujem vam i jednu zabavnu i duhovitu knjigu koju sam pročitala letos: Beleške sa malog ostrva Bila Brajsona. Bil Brajson je izvanredno darovit i originalan pripovedač, a ovaj njegov putopis je svakako jedan od najinteresantnijih i najvernijih prikaza Engleske.

[Bill Bryson’s book can be downloaded here: Notes from a Small Island]

[I also highly recommend Bill Bryson’s  A short History of Nearly Everything]

 

Mladen Milanović, profesor istorije

 Na mojoj listi omiljenih knjiga 1984 Džordž Orvela je definitvo na mestu br. 1. Da se ja pitam, ona bi bila deo obavezne školske lektire, a to svakako nikad neće postati iz prostog razloga što onima gore ne odgovara da mi dole mislimo svojom glavom. Knjiga govori o mračnoj ljudskoj budućnosti koja nam je tu pred vratima ako već nije i počela. Šta se dešava kad se država degeneriše i počne da postoji sama zbog sebe, a partija koja je vodi postane neuništivi organizam na čelu sa Velikim bratom, nepogrešivim vodjom koji možda i nije stvaran ali to za sistem više uopšte nije bitno. Šta se dešava sa onima koji počinju da se bore protiv takvog načina života i pružaju bar nekakav otpor državi, Okeaniji, koja je u neprekidnom ratu za bolju budućnost sa druge dve države na Zemlji, Evroazijom i Istazijom. Mnogi termini iz ove knjige kao što su „Veliki brat“ ili „soba 101“ koriste se u svakodnevnom govoru i  životu. Da li je to svet u kome trenutno živimo, a koga je Orvel predvideo davne 1949. kad je knjiga ugledala svetlost dana? Uglavnom, topla preporuka.

Vrlo kratko – ako volite naučnu fantastiku, a pritom da se valjate od smeha, onda Autostoperski vodič kroz galaksiju Daglas Adamsa definitvno treba da pročitate. Glavni junak knjige je Artur Dent, poslednji preživeli stanovnik planete Zemlje koja je uništena zbog gradnje intergalaktičkog autoputa. U njegovim avanturama kroz svemir prate ga depresivni robot Marvin, dvoglavi predsednik Galaksije Zaphod Biblbroks, Trilian devojka glavnog junaka i Ford Prefekt, vanzemaljac najbolji drugar Artura Denta. Knjiga neverovatnih obrta i vrhunskog humora. Prava stvar za srednju školu, takodje je treba staviti u lektiru, tek da se pokaže da postoji nešto, što bi neki rekli „something completely different.”

I na kraju, Besnilo Borislava Pekića. Nekoliko ljudi čiji literarni ukus poštujem smatraju Pekića najboljim srpskim piscem. Iako je pisao „ozbiljne“ knjige, ovu  je smatrao tzv. paraliterarnim žanrom, što nikako ne znači da je ovo samo triler, horor i ko zna šta još… Potpuno neočekivana knjiga  od jednog od osnivača Demokratske stranke i čoveka čije su najlepše godine „pojeli skakavci“. Tema romana je epidemija besnila na londonskom aerodromu Hitrou. Čitanje – pravo uživanje do samog kraja.

Biblioteka je najlepše mesto u školi, proverite zašto…

Biblioteka je vremeplov jer u njoj zaista možemo da putujemo kroz prostor i vreme. Hiljade misli, ideja i snova briljantnih umova koji su stvarali vekovima podstiču nas da razmišljamo, istražujemo, maštamo… inspirišu nas da stvaramo.

Pravo je zadovoljstvo kada u biblioteci pronađemo knjigu koju smo planirali da pročitamo, ali još je veća radost kada  iznenada pronađemo knjigu koju nismo nameravali da čitamo, nismo ni znali da postoji, ali dok pretražujemo police, gledamo naslove i prelistavamo knjige, ona nam odjednom privuče pažnju jer osećamo da se u njoj skriva neka uzbudljiva priča, ili nešto o čemu smo baš tih dana razmišljali, ili neki materijal koji može da nam pomogne pri radu i učenju…

Čitati knjige iz čistog zadovoljstva je prava stvar. Često se dešava da kasnije zaboravimo njihov sadržaj, ali taj osećaj zadovoljstva i poruke koje u sebi nose dobro napisane knjige duboko se urežu u našu svest i utiču na naše odluke i izbore u životu. Nekih knjiga se sećamo zato što su obeležile značajne događaje ili momente u našem životu, neke knjige će nam postati zanimljive i privlačne tek u nekom kasnijem periodu kada steknemo potrebna znanja. Postoje i one knjige koje rado čitamo po nekoliko puta, one su nam uvek zanimljive, one su baš po našem ukusu i imaju neku posebnu draž, njih ponovo čitamo da bismo osvežili sećanje i doživeli ono raspoloženje koje samo ta knjiga može da nam pruži.

Čitajući lepu književnost (beletristiku) i stručne knjige iz oblasti nauke, umetnosti, filozofije, lingvistike, itd., učimo:

  • da je život umetnost i da treba da znamo kako da uživamo u životu
  • da je važno da budemo radoznali i da učimo celoga života
  • da logički i kritički razmišljamo, da budemo samouvereni i slobodno iznosimo svoje mišljenje
  • da budemo slobodoumni, da cenimo različitosti i borimo se protiv stereotipa i predrasuda
  • da razvijamo empatiju, budemo plemeniti i volimo sva živa bića na ovoj našoj predivnoj planeti

 

Photos_Ljilja 1177

 

I ove školske godine u biblioteci su se dešavale mnoge zanimljive i lepe stvari. Učenici su čitali, veselo razgovarali, igrali šah i domine za vreme odmora. Uživala sam dok sam posmatrala nasmejana lica učenika i slušala njihove priče o uspesima u školi i van nje.  Radovala sam se kada mi profesori i učenici govore o utiscima koje je na njih ostavila neka knjiga, i kada mi od sveg srca preporučuju da je pročitam.

Doživela sam nezaboravne trenutke dok su maturanti pripremali zadatke za stručni engleski jezik u biblioteci. Zajedno smo puno naučili i bilo je veoma zanimljivo. Nadam se da će sledeće školske godine biti još više ovakvih projekata. Ako ste zainteresovani da pročitate više o tome, tekst na engleskom jeziku (Why is doing task the best way to learn – some thoughts on TBLT) možete pročitati ovde.

Dušica, Milica, Anastasija i Andrea, učenice IV8, dok u biblioteci pripremaju zadatak iz stručnog engleskog jezika: Evakuacija zgrade (Evacuation of a building), i snimaju mp4 video snimak Evakuacija Hogvortsa (Evacuation of Hogwarts). (: Učenice su mi rekle da su došle na ovu ideju zato što njihova profesorka stručnog engleskog jezika Jelena Jelenić Marinović voli knjige o Hari Poteru. 🙂

**********

Čitajte puno i uživajte! Ljubitelji knjige prepoznaju se po tome što im oči blistaju kada uđu u biblioteku, tu se osećaju prijatno i spokojno, tu mogu na miru da uče, istražuju i maštaju… Taj sjaj u očima koji nam poklanjaju knjige i znanje, ta fizička lepota koja je odraz lepote duha, to je zaista neprocenjivo bogatstvo koje možemo da steknemo u životu.

Најважнија лекција професора Бранка Бојовића је ,,смисао живота”

 

Photos_Ljilja 1550Ана Касапу је ученица 1-5 одељења. Ана воли да чита, и зато врло радо и често посећује библиотеку. На моје питање шта јој се највише допада у вези са наставом у нашој школи, она са осмехом одговара да су часови професора Бранка Бојовића (који предаје стручне ваздухопловне предмете) најзанимљивији. Ја сам заиста уживала док сам читала Анину причу и припремала текст за овај блог. Надам се да ћете и ви уживати.

Најважнија лекција професора Бранка Бојовића је ,,смисао живота”, и предаје је на крају првог полугодишта. Тада користи металну направу са три или четири прстена која би се могла описати као некакав чудни симетрични ланац са карикама и најмањом округлом кариком у средини. Професор Бојовић може за неколико секунди да извуче тај средишњи прстен, покаже да сви то виде, и онда га врати назад. То изгледа веома лако. Он затим каже да ће онај ученик који успе да уради то исто за 30 секунди добити 5, а онај који не успе 1. Изашло је пар ученика и сви су добили јединицу. Након тога је показао како се тај прстен тачно извлачи и опет је питао да ли још неко жели да покуша то да уради, али овај пут за 15 секунди. Јавио се један од оних ученика који су добили јединицу, али иако је успео да извуче прстен , схватио је да не зна да га врати назад, и добио је још једног ‘кеца’.

Сврха те демонстрације, по Бојовићевим речима, је да научимо следеће ствари (тј. смисао живота):

  1. За све постоји једноставно, односно ненасилно решење (тј. начин да се средишњи део извуче без ломљења, без уништавања лепоте)
  2. знање је кључ свега
  3. не коцкај се (за разлику од несрећника који је добио два кеца)
  4. све што се вежба изгледа лако, а ништа није лако као што изгледа
  5. све је могуће

Са професором Бојовићем могуће је причати буквално о свему: о авионима, науци, сликарству, историји, музици, филмовима… Професор задивљује знањем и ширином. Често поставља логичке задатке, занимљива питања, загонетке… Веома је интересантно и то што професор задаје домаће задатке тако што ученици сами бирају шта ће урадити за домаћи.

Photos_Ljilja 1382

Mакете авиона које су ученици сами осмислили и направили за домаћи задатак

Професор Бранко Бојовић тренира мачевање и на почетку школске године објашњава да ће давати неколико врста потписа: обични потпис и пар специјалних. Већину специјалних потписа прави тако што од свог имена направи мачеваоца.

Постоји читав један протокол кога се професор увек придржава, рецимо: када уђе у учионицу нико не седа док професор не каже да се седне, и нико не излази из учионице док он не каже: час је завршен, без обзира на то колико је прошло од звона. Када неко закасни, мора да каже: “Цењени професоре, могу ли да присуствујем вашем цењеном часу?” на шта он увек одговара “Да, цењени учениче”. Увек пре него што нас пусти да изађемо каже: “Ко је помислио да мисли да не мисли?”

Стално нам говори: Никада не веруј професору!, зато што је његов циљ да нас научи да размишљамо својом главом, а не да механички понављамо све што нам се каже. Тако је, на пример, једном на табли нацртао вертикалну црту и рекао: “То је Жика”. Затим је питао неког ученика “Шта је ово што сам нацртао?” Ученик је одговорио “То је Жика”, на шта је професор рекао да то значи да он уопште не размишља, већ да само механички понавља то што је чуо.

Часови професора Бранка Бојовића су увек занимљиви зато што нам даје корисне савете како да учимо, и настоји да нас подстакне да размишљамо и да сами долазимо до закључака.

Мај месец математике

Џејмс Тентон у Београду

J. Tenton

Предавање Џејмса Тентона у Математичкој гимназији у оквиру МЗ (via @CPNSrbija)

У оквиру Маја месеца математике, у Београду од 25. до 29. маја гостује чувени математичар и предавач Џејмс Тентон. Гостовање је организовала популаризаторка математике Александра Равас у сарадњи са Центром за промоцију науке и пројектом CREATIONS. Током пет дана Џејмс Тентон ће одржати чак осам предавања о математици као, како каже, дубокој, богатој, забавној и прелепој науци.

Тема његовог главног београдског предавања су бројеви, о којима ће причати у среду, 25. маја, у великом амфитеатру Хемијског факултета у 6 сати поподне. Предавање носи назив Playing with Math: Figurate Numbers and the Square Root of Two, и током њега ће Тентон тему квадратних и троугаоних бројева представити кроз историју међународних стандардних величина папира.

Поред Хемијског факултета, Тентон ће гостовати у Математичком институту САНУ, Математичкој гимназији, Галерији науке и технике, истраживачкој станици Петница, Математичком друштву ”Архимедес”, као и у StartIt центру у Савској улици у Београду. Циљане групе су, у зависности од предавања,  ученици, наставници и родитељи; теме од унапређења математичке наставе до личних искустава, занимљивих грешака и мисаоних експеримената. Сва предавања су на енглеском језику.

Распоред предавања Џејмса Тентона можете прочитати на сајту ЕЛЕМЕНТАРИЈУМа (Научнопопуларни портал ЦПН) и на Твитеру @CPNSrbija

Shakespeare’s 400th Anniversary

 

Photos_Ljilja 600

Ophelia in “Hamlet” (Miss Maud Fealy): How should I your true love know? (The Complete works of William Shakespeare, London & Glasgow, Collins’ Clear-Type Press)

More

Festival nauke od 3. do 6.decembra 2015.

15844788847_34f17f3133_k

Festival nauke tradicionalno će biti održan od 3. do 6. decembra 2015. godine u Beogradu. Cilj Festivala nauke je da posetiocima ukaže na važnost nauke i tehnologije u svakodnevnom životu, i da predstavi, objasni i promoviše nauku na način podjednako blizak i jasan svima, bez obzira na godine i obrazovanje. Cilj festivala je i da probudi interesovanje i da pruži inspirativan, nov i svež pogled na različite naučne oblasti.

Srpski Festival nauke član je EUSEA (European Science Events Association), koja ima članove u 40 zemalja Evrope. Tokom proteklih osam godina srpski Festival nauke narastao je u najveći naučni događaj u regionu jugoistočne Evrope. Ovakva popularnost našeg festivala širom Evrope razlog je zbog kojeg iz godine u godinu imamo sve više gostiju iz inostranstva i sve više inostranih programa. U maju 2015, Festival nauke je bio domaćin velikoj godišnjoj konferenciji EUSEA-e.

Sve informacije u vezi sa festivalom nauke možete pronaći na sajtu: festivalnauke.org

Noć istraživača 2015.godine

NI2014-Nama-071_lightbox_double

http://nocistrazivaca.rs/Gradovi/Beograd

DOĐITE DA SE DRUŽIMO

U Beogradu će se Noć istraživača održati po deseti put 25. septembra 2015.godine. Preko 300 mladih istraživača će i ove večeri u periodu od 16 časova do ponoći biti sa vama u nezaboravnoj zabavnoj istraživačkoj avanturi na mnogo lokacija u gradu.

Organizatori svih dešavanja u Beogradu su timovi Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inžinjerstvo, beogradskog Festivala nauke, Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu i Instituta “Mihailo Pupin”u saradnji sa naučnim demonstratorima iz mnogih drugih instituta, fakulteta i udruženja.

Pred vama je detaljan program manifestacije, svi sadržaji su besplatni, a vama preostaje samo da se pripremite se za najluđu naučnu noć u godini!

150 godina knjige Alisa u zemlji čuda

Od kada je “Alisa u zemlji čuda” objavljena 1865.godine pa do danas, Alisa je jedan od najomiljenijih likova dečje književnosti.

Alice _ 1862

Alice Liddell, 1862

Lewis Carroll (Luis Kerol), poznati engleski književnik koji je napisao knjigu “Alisa u zemlji čuda”, živeo je od 1832. do 1898. godine.  Pravo ime mu je bilo Charles Lutwidge Dodgson i bio je profesor matematike i logike na Chris Collegeu u Oxfordu.

Pisac je postao iz ljubavi prema deci.  Zabavljajući decu svoga kolege Lidela izmišljao je fantastične priče, a glavna junakinja tih priča bila je devojčica Alisa, jedna od Lidelovih kćerki.

4. jula 1862. na putu od Foli Bridža do Godstoua, tokom jedne vožnje čamcem, Alisa je pitala Kerola da zabavi nju i njene sestre pričom; to nije bio neuobičajen zahtev, ali je ona ovog puta, nakon što je Kerol ispričao priču o devojčici Alisi koja upada u zečiju rupu, zamolila Kerola da tu priču za nju i zapiše. Tako je nastao prvi rukopis onoga što će kasnije postati Alisa u Zemlji Čuda, a što je Kerol prvo nazvao Alisine avanture pod zemljom (Alice’s Adventures Under Ground).

Knjiga je objavljena  1865. godine. Godine 1871. Kerol izdaje i drugu knjigu “Alisa s onu stranu ogledala”.  Oba dela spadaju u najčuvenije knjige engleske književnosti.

Salvador Dali – Alice’s Adventures in Wonderland

Alice’s Adventures In WonderlandAn online annotated edition featuring twelve Lewis Carroll scholars taking one chapter each, plus new artwork and remixes from classic 1865 and 1905 illustrations. A joint project from The Public Domain Review and Medium, on the occasion of the story’s 150th anniversary.

Lewis Carroll  –  Alice in Wonderland

Luis Kerol – Alisa u zemlji čuda

Six Alice in Wonderland quotes to remember 

Светски дан књиге – 23. април

servantes-250x300Нема књиге а да се у њој нешто добро не нађе. (Мигел де Сервантес)

More

Previous Older Entries