Noć istraživača 2017

 

Noć istraživača 2017 održava se u petak 29.novembra od 17-22 h. 

BG Bilten Noc Istrazivaca 2017 WEB

U Srbiji se Noć istraživača održava po osmi put, a finansirana je iz programa HORIZONT 2020 koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, u okviru potprograma Marija Kiri. Ove godine manifestacija će se održati u 7 gradova u Srbiji – u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Požarevcu, Pirotu, Petnici i Inđiji.

Sadržaji Noći istraživača su novi, atraktivni, interaktivni, prilagođeni svim uzrastima i ne zahtevaju prethodno stručno obrazovanje. Osim toga, pružiće vam se jedinstvena prilika za druženje sa našim najpoznatijim naučnicima-istraživačima na najrazličitije načine, koji će vam otkriti kako nauka utiče na naš svakodnevni život.

Krenite u šetnju i dobićete priliku da se družite sa istraživačima koji će vas uključiti u raznovrsne pametne, a zabavne aktivnosti.

Garantujemo vam kako jedinstven i nezaboravan provod sa istraživačima, tako i da ćete se nakon ove noći sprijateljiti sa njima.

Ovaj tekst je preuzet sa sajta: http://nocistrazivaca.rs/beograd-2017

Advertisements

Информације у вези са радом Библиотеке у шк. 2017/18.год.

 

 

Корисници наше Библиотеке и библиотечког фонда су редовни и ванредни ученици, као и  сви запослени у Ваздухопловној академији.

Библиотека данас располаже са око 12.000 књига, а књижни фонд садржи обавезна дела из лектире, белетристику (страну и домаћу), али и књиге из свих других области, стручних предмета, педагошку, психолошку, филозофску литературу, литературу из области уметности, референсну збирку лексикона, речника, енциклопедија, итд. 

У Библиотеци можете добити књиге на коришћење, али и провести своје слободно време на веома користан начин:

  • можете радити  своје домаће задатке уз помоћ неопходне стручне литературе, и помоћу компјутера,
  • можете прочитати нешто занимљиво, по свом избору, из књига које се не износе из Библиотеке (лексикони, речници, стручна литература из области ваздухопловства, ликовне уметности, лингвистике, итд.),
  • можете читати стручне часописе,
  • можете да добијете информације о књигама за које сте чули или вас посебно занимају, као и информације о квалитетним едукативним сајтовима,
  • можете да користите Интернет!

 

Радно време Библиотеке 2017-18._за наставнике

Радно време Библиотеке 2017-18._за ученике

Кућни ред Библиотеке

Правилник о употреби рачунара

 

 

РАДНО ВРЕМЕ БИБЛИОТЕКЕ

 

Рад са ученицима шк. 2017/18. одвија се по следећем распореду:

 понедељак, среда, петак

 09:30 – 12:00

12:30 15:00

 

уторак, четвртак

 13:30 – 16:00

16:30 – 19:00

 

************************************************

 

БИБЛИОТЕКА

  рад са ученицима пауза рад са наставницима, стручним сарадницима, родитељима/ старатељима рад са ученицима
понедељак 09:00-12:00 12:00-12:30 12:30-13:30 13:30-15:30
уторак 13:00-16:00 16:00-16:30 16:30-17:30 17:30-19:30
среда 09:00-12:00 12:00-12:30 12:30-13:30 13:30-15:30
четвртак 13:00-16:00 16:00-16:30 16:30-17:30 17:30-19:30
петак 09:00-12:00 12:00-12:30 12:30-13:30 13:30-15:30

 

 

20 Beautiful Single Sentences in Literature

 

 

  • “It’s no use going back to yesterday, because I was a different person then.” – Lewis Carroll, Alice in Wonderland

 

  • “Shadow was only a small and passing thing: there was light and high beauty forever beyond its reach.” – R.R Tolkein, The Return of the King

 

  • “Beauty remains, even in misfortune.” – Anne Frank, The Diary of a Young Girl

 

  • “I have always thirsted for knowledge; I have always been full of questions.” – Hermann Hesse, Siddhartha

 

  • “What really knocks me out is a book that, when you’re all done reading it, you wish the author that wrote it was a terrific friend of yours and you could call him up on the phone whenever you felt like it.” – D. Salinger, The Catcher in the Rye

 

  • “If you look for perfection, you’ll never be content.” – Leo Tolstoy, Anna Karenina

 

  • “The curves of your lips rewrite history.” – Oscar Wilde, The Picture of Dorian Gray

 

  • “We dream in our waking moments, and walk in our sleep.” – Nathaniel Hawthorne, The Scarlet Letter

 

  • “Deep into that darkness peering, long I stood there, wondering, fearing, doubting, dreaming dreams no mortal ever dared to dream before.” – Edgar Allan Poe, The Raven

 

  • “Like great works, deep feelings always mean more than they are conscious of saying.” – Albert Camus, The Myth of Sisyphus and Other Essays

 

  • “Two roads diverged in a wood … I took the one less travelled by, and that has made all the difference.” – Robert Frost

 

  • “What the Imagination seizes as Beauty must be Truth.” – John Keats

 

  • “And I catch myself thinking today that our long journey had only defiled with a sinuous trail of slime the lovely, trustful, dreamy, enormous country that by then, in retrospect, was no more to us than a collection of dog-eared maps, ruined tour books, old tires, and her sobs in the night – every night, every night – the moment I feigned sleep.” – Vladimir Nabokov, Lolita

 

  • “The most painful thing is losing yourself in the process of loving someone too much, and forgetting that you are special too.” – Ernest Hemingway, Men Without Women

 

  • “Joy was as fleeting as a shooting star that crossed the evening sky, ready to blink out at any moment.” – Nicholas Sparks, Safe Haven

 

  • “Nobody even imagines how well one can lie about the state of one’s own heart.” – Yukio Mishima, Thirst for Love

 

  • “The moon lives in the lining of your skin.” – Pablo Neruda

 

  • “One is loved because one is loved. No reason is needed for loving.” – Paulo Coelho, The Alchemist

 

  • “Nothing behind me, everything ahead of me, as is ever so on the road.” – Jack Kerouac, On the Road

 

  • “We’re all golden sunflowers inside.” – Allen Ginsberg

 

English language learning with podcasts

 

One of the most effective ways of using the Internet for learning about the world and for improving your English is podcast.

Almost all of the podcasts are free to download (you can upload them to your mp3 player, or just listen to the file on your computer too).

Podcasts give you the chance to listen to various accents and varieties of English, and also to listen to the topics you are really interested in. Don’t feel demotivated if you find a podcast difficult to understand at first. Some presenters speak very quickly, and there may be concepts you have not heard before. Listen to the same podcast a few times. You’ll notice a lot more language the second and third time you hear it.

Even if you are not concentrating 100% of what is being said, you are becoming familiar with the rhythms of English. You will improve your language ‘instinct’ and get a better feeling about what sounds right. As you listen to more and more English, you will understand more.

This is a list of some great podcasts for learning English:

  • BBC Podcasts   – Latest (national and international) news stories, a lot of insights, intelligent analyses, big political stories with lively discussion and expert comments and analysis, the best new comedies, and a lot more interesting stuff can be found on BBC Podcasts.
  • The BBC Learning English  page has a range of podcasts designed for English learners of all levels. Each podcast can be downloaded and also has a tapescript so you can read while listen.

The English We Speak – every week you can listen to a different everyday English phrase or piece of slang in this fun three-minute programme.

Words in Action   is a series of short podcasts on how to improve communication skills (how to give a talk, argue effectively, win a debate and so on).

Drama of the Week Every week you will enjoy storytelling and exercise your imagination with some of the best writers and actors on radio.

6 minute English  is like a podcast magazine. Each week, the presenters talk about one topic and teach you vocabulary to help you discuss it too.

Science in Action is a series of podcasts in which the BBC brings you all the week’s science news.

Words in the News  introduces vocabulary based on up-to-date news stories.

 

Elementary podcasts is designed for elementary and pre-intermediate learners. It also has activities to help you practise the vocabulary.

Big City Small World is a story about a group of young people living in London.

Word on the Street a series of exciting videos, co-produced by the BBC and the British Council, explores British culture around the UK. It is suitable for intermediate learners.

Professionals  podcasts are designed to help you improve your English for your career and at work. They are suitable for learners at intermediate to advanced level.

 

 

  • NASA Space Place – Explore Earth and Space

Space Place Musings: Podcasts are for those who are fond of science and earth & space exploration.

 

  • History Extra  comes out every week, featuring interviews with notable historians talking about topics ranging from crusading knights to Tudor monarchs and the D-Day landings.

 

  • Radiolab  is a show about curiosity. “Where sound illuminates ideas, and the boundaries blur between science, philosophy, and human experience.”

 

  • HowStuffWorks  Explore these very interesting podcasts on various topics. Enjoy!

 

 

 

Мај месец математике 2017

 

У уторак, 16. маја, у оквиру Маја месеца математике у СКЦ-у ће се одржати Математички шоу на ком ће наступити врхунски популаризатори математике из иностранства.

Математички шоу, на ком ће учествовати домаћи и страни популаризатори науке, и пре свега математике, представиће ову дисциплину на један другачији и забаван начин, пун трикова, жонглирања, и игре. У програму учествују Џејмс Тентон, који се осим популаризацијом математике бави и реформом наставе, Колм Малкахаи, математичар академик и мађионичар аматер, Бен Спаркс, кога осим математике занимају и музика и фотографија, Колин Рајт, познат по спајању математике и жонглирања, Кристоф Фењеси, филозоф и уметник који се бави математиком, и Оливер Тошковић, психолог кога у математици посебно интересује одговор на питање како је опажамо и Драган Машуловић, математичар и информатичар који се бави популаризацијом математике. Шоу води Немања Ђорђевић, директор Центра за промоцију науке.

 

Студентски културни центар, Београд

Уторак, 16. мај, 17 часова – 22 часа

Програм:

17:00 – 17:40 Бен Спаркс – The Sacred Geometry of Chance
17:40 – 18:15 Драган Машуловић – Ordo ab Chao – Order from Chaos
18:15 – 18:50 Колм Малкахаи – Mathemagic with a Deck of Cards

18:50 – 19:20 Пауза

19:20 – 19:55 Кристоф Фењеси – Let’s Make Mathematics Cool Again! Breaking the Ice with STEAM from the Arctics to Africa and Back
19:55 – 20:50 – Колин Рајт – The Unexpected Maths of Juggling

20:50 – 20:55 Пауза

20:55 – 21:35 Оливер Тошковић – Mind’s Space Oddity – Geometry of Our Mind
21:35 – 22:10 Џејмс Тентон – Exploding Dots

 

Манифестација Мај месец математике траје до 31. маја, а посетиоце очекују изложбе, радионице, предавања, трибине, као и друштвене игре и Математички шоу. Више о овој манифестацији можете прочитати на сајту Центра за промоцију науке.

Govorite li Latinski?

 

Latinski jezik je tokom oko 600 godina bio jedini književni i uglavnom jedini pisani jezik srednjevekovnog Zapada, a zatim se i u novom veku veoma dugo održao kao glavno sredstvo za naučnu i intelektualnu komunikaciju. Moderni evropski jezici su se razvili pod znatnim uticajem latinskog jezika, ali nije preterano reći i da se na latinskom nasleđu dobrim delom zasniva i sam evropski način razmišljanja, sama evropska misao.

Latinski izrazi koji se i danas koriste u govoru, ili u tekstu koji pišemo na maternjem jeziku, su izrazi koji na jezgrovit način kazuju nešto što se na drugim jezicima ne može reći tako kratko, ili tako slikovito. Upotreba ovih izraza će, međutim, zavisiti i od ličnih sklonosti, od stila, pa i od prilike, odn. konteksta.

Treba imati u vidu da upotreba stranih reči i izraza traži određeno umeće; preterana upotreba ovih izraza može izgledati pretenciozno, a ako se poslužimo nekim izrazom nemajući tačnu predstavu šta on kazuje, izgledaćemo neuki, pa čak i smešni. Latinskim jezikom se treba poslužiti samo ako je to najefikasniji način da drugima prenesemo svoju misao.

  • Ad hoc (znači „za tu stvar, za tu svrhu, za tu priliku“)

Ako kažemo, na primer: „on je čovek ad hoc“, to znači on je pravi čovek za taj zadatak, za tu priliku.

Danas, međutim, ovim izrazom češće označavamo postupke koji imaju samo trenutno dejstvo ili vrednost: „odgovoriti ad hoc“ znači u trenutku se dosetiti kakvog odgovora; „rešenje ad hoc“ jeste na brzinu nađeno i samo privremeno rešenje.

  • Alias (znači „u drugo vreme, u drugoj prilici“)

Ova reč umeće se između prvog imena i pseudonima ili nadimka osobe koju koju spominjemo, na primer: „Antonio Pušić, alias Rambo Amadeus“ (čime naglašavamo da je Rambo Amadeus pseudonim).

  • Alibi (znači „drugde“)

U modernim evropskim jezicima ovaj latinski prilog upotrebljava se kao imenica. Imati alibi znači imati dokaz da ste se u vreme kada je počinjen zločin nalazili negde drugde (a ne na mestu zločina); to je pravno odbrambeno sredstvo kojim okrivljeni dokazuje svoju nevinost.

  • AM i PM (su skraćenice u engleskom jeziku koje označavaju doba dana)

AM je pre podne, odnosno period od 00:00 do 12:00, skraćeno od latinskih reči Ante Meridiem. PM je posle podne, odnosno period od 12:00 do 24:00, skraćeno od latinskih reči Post Meridiem.

  • Carpe diem (znači „iskoristi dan“)

U prenesenom značenju, carpe diem označava uživanje u svakom danu, bez stresa, nerviranja i tugovanja, bez razmišljanja šta će biti sutra.

  • Circa (znači „otprilike, oko” i izgovra se cirka)

Ta reč se upotrebljava kada iznosimo zaokružen broj, na primer: „circa 20.000 automobila”. Sasvim je pogrešno upotrebiti circa kada broj nije zaokružen, dakle nećemo reći „circa 19 532 automobila”.

  • De facto (znači „prema činjeničnom stanju, faktički“)

Kada se govori o pravnoj situaciji, de jure označava ono što kaže zakon, a de facto označava ono što se događa u praksi.

  •  Modus vivendi (znači „način života“)

Ovaj izraz se najčešće upotrebljava uz glagole: tražiti i naći. Tako kažemo da su sukobljene strane najzad našle modus vivendi tj. najzad se sporazumele o tome kakvi će ubuduće biti njihovi odnosi.

  • Incognito (znači „bez znanja“)

Izraz se upotrebljava kada neka visoka ili veoma popularna ličnost (čiji postupci i kretanje uvek zanimaju javnost), u tajnosti ode nekuda po nekom važnom poslu.

  • Lapsus lingae (doslovce znači „spoticaj jezika“)

Ovim izrazom označavaju se sitne omaške u govoru. Na primer kada ženskoj osobi kažemo jesi li video.

Za razliku od ovih grešaka, greške iz neukosti, na primer: oktombar, bijo, ili uđite u kancelariji, ne mogu se zvati lapsus lingae.

Omaške u pisanju se nazivaju lapsus calami.

  • P.S. (skraćenica za Post Scriptum)

Post Scriptum je dodatno objašnjenje teksta koje se nalazi posle teksta.

  • Pro forma (znači „tek reda radi“)

Ako se kaže, na primer, da je neko nekoga pozvao u goste pro forma, zaključujemo da bi domaćin bio najsrećniji ako bi njegov usiljeni poziv ostao neprihvaćen. S obzirom da se ovaj izraz često čuje u pogrešnom obliku pro forme, najbolje je izbegavati ga i upotrebljavati izraz reda radi.

  • Sic (znači „baš tako“, i izgovara sa sik)

Ova reč stavljena u zagrade [sic] služi da u tekstu potvrdi nešto za šta bi možda čitalac pomislio da je autorska ili štamparska greška. Na primer:

Grupa Super s karamelom je nastala u martu 2003. godine, kao sporedni projekat pank grupe Infrakt [sic]. Ovde se ukazuje da je naziv grupe Infrakt pravi naziv, odnosno namerna greška koja se često javlja pri pisanju i izgovoru reči infarkt.

Ponekad se, naročito u polemičkim tekstovima i kritikama, rečcom sic (u značenju ni manje, ni više) želi skrenuti naročita pažnja na neki podatak ili tvrdnju u tekstu, zgražavanje, negodovanje, neslaganje i sl.

  • Status quo (znači „sadašnje trenutno, postojeće stanje stvari“, i izgovara se status kvo)

Održati status kvo znači održati stanje onakvim kakvo trenutno jeste. Slično kao status kvo ante, što znači “stanje stvari kakvo je bilo ranije”.

  • Veto (znači „zabranjujem, ne dopuštam“)

To je glagolski oblik, ali mi ga upotrebljavamo kao imenicu „zabrana“. Uostalom, ima još latinskih glagola koji su u moderne evropske jezike prešli preko imenice. Takve reči su: credo, deficit, suficit, interes, faksimil.

[O ovoj temi možete pročitati više u članku: Govorite li latinski? Vojina Nedeljkovića, Svet reči – Srednjiškolski časopis za srpski jezik i književnost, Beograd 1997.]

 

Подучавање је врста љубави

 

О образовању и васпитању – Бертранд Расел

Бертранд Расел, истакнути британски математичар, логичар и филозоф, један од водећих умова 20.века, у својој књизи “О образовању и васпитању” писао је далеке 1926. године:

„Када створимо младе људе ослобођене страха и инхибиција, моћи ћемо им створити свет знања, слободно и потпуно, без тамних скровитих углова; и ако се настава мудро одвија, биће пре радост него терет онима који је примају. Није важно да се повећа количина градива изнад онога што га деца сада уче у стручним разредима. Оно што је важно, то је дух авантуре и слободе, осећаја да се креће на пут открића.

Расел верује да би се свет могао изменити када би стварно основу знања представљало знање руковођено љубављу”.

 

Како бити успешан наставник – Томас Гордон 

Томас Гордон у својој књизи Како бити успешан наставник истиче да све што се дешава између родитеља, наставника и ученика одређено је и обојено квалитетом њихових међуљудских односа. Програм “Како бити успешан наставник” нуди методе и технике помоћу којих се квалитет ових односа може унапредити. Гордон сматра да је у томе најнеопходније створити нову филозофију међуљудских односа кредо који помаже људима да успешније и демократичније живе заједно.

Годинама постоје контроверзна мишљења о томе да ли школе треба да буду либералне или конзервативне (“слободоумне” или строге) , ауторитарне или пермисивне (чврсте или попустљиве). Аутор књиге и овог програма обуке даје алтернативу овим двема филозофијама. Он објашњава механизме које ученици користе у школи и каже да је убеђен да када наставници потпуно схвате динамику ових механизама моћи ће да престану да  се ослањају на моћ и ауторитет, тј. научиће да реше конфликте и успоставе и одрже правила и ред у одељењу без употребе моћи.

Добар део књиге говори о вештинама комуникације и техникама активног слушања којима наставник треба да располаже да би постао ефикасан у грађењу моста између наставника и ученика, а што је по њему главни предуслов за успешно подучавање и учење.

„Једна од идеја коју наставници (или било ко други) веома тешко схватају и прихватају јесте да се некоме може помоћи само слушањем. Ћутање је злато, каже стара изрека. Оно поседује снагу. Успешни и професионални саветници доста времена проводе само слушајући. Из искуства знају да је слушање једно од њихових најефикаснијих оруђа, оно позива особу са проблемом да прича о себи, оно јој омогућује олакшање и ослобађање емоција, оно стимулише особу да истражи своја дубља и базична осећања, оно јој говори о вашој спрeмности да јој помогнете, и оно јасно изражава ваше прихватање ње, онакве каква јесте.”

Пасивно слушање (ћутање) је снажна невербална порука која чини да се особа осети прихваћеном и охрабрује је да вам отворено говори о својим емоцијама. Ову технику је пожељно применити када је неко под утицајем веома снажне емоције (на пр. када је ученик узнемирен).

Активно слушање примењујемо ако желимо да одемо испод површине и откријемо дубље проблеме, узроке и осећања. Активно слушање подразумева усмеравање пажње на оно што ученик говори и осећа и давање повратне информације, тј. подразумева да парафразирате речи и осећања које вам је у комуникацији упутио.

Веома је важно да повратну информацију пружите на конструктиван начин. При томе је потребно да користите језик, тон и невербалне покрете који изражавају поштовање и подршку, и да се уздржите од осуђујућег тона, омаловажавања и етикетирања, критиковања и давања савета, упозоравања и претњи, моралисања и “држања предавања”. Гордон скреће пажњу на то да ако се користи без искрене емпатије, без поверења и прихватања, активно слушање носи ризик да постане механичко и да ученику звучи неискрено и манипулативно.

Гордон затим објашњава у књизи зашто су “ја-поруке” делотворније од “ти-порука”, како саставити “ја-поруку”, и шта се постиже успешним “ја-порукама”.

Активно слушање је непроцењиво вредна вештина, како закључује аутор,  и основни фактор који утиче на позитивну промену атмосфере у учионици  испуњавајући је топлином, разумевањем, сигурношћу и напретком где изрека „Подучавање је врста љубави” постаје стварност.

Томас Гордон наглашава (у уводном делу књиге) да наставници могу потпуније да примене принципе метода ТЕТ (Teacher Effectiveness Training – “Како бити успешан наставник”) уколико њихови директори и колеге разумеју и подржавају ту филозофију. Неефикасност наставника у унапређењу процеса учења могла би се приписати бројним организационим факторима који ограничавају и дефинишу улогу наставника. Гордон каже да када би наставници прихватили важност своје улоге, када би схватили њену вредност, бранили њен интегритет и штитили је од срозавања” много више њих би поносно корачало кроз ходнике својих школа, осећајући се као професионалци.”

Сматрам да ће вам књига Како бити успешан наставник свакако помоћи да стекнете увиде у принципе и технике ефикасних људских односа, искрене међуљудске комуникације и конструктивног решавања конфликата. Аутор и његови сарадници су у пројекат (ТЕТ) унели своје богато искуство и знање, које је резултат њиховог настојања да школе постану пријатнија места за ученике и наставнике.

Цео свет је позорница

 

Крајем септембра професорка енглеског језика Јелена Јеленић  Мариновић, и професорка српског језика и књижевности, Ксенија Драгојловић, одржале су огледни час Омаж Шекспиру. На овај начин је наша школа обележила 400 година од смрти Виљема Шекспира, најпознатијег драмског писца, аутора најизвођенијих позоришних комада на свету.

Професорке су реализовале огледни час са темом: Хамлет – анализа ликова, после неколико стручних семинара које су похађале и на којима су стекле одређена знања у вези са методом CLIL и коришћењем Интернета у настави.  Користиле су комбиновану методу (текстуалну, аудио-визуелну, групни рад), а часови (два школска часа) су одржани у складу са наставним планом и програмом наше школе за 4.разред.

Професорке су на овај начин желеле да ученике упознају са значајним појединостима из Шекспировог живота и стваралаштва, и да корелацијом предмета Српски језик и књижевност и Енглески језик, ову комплексну тему приближе и учине занимљивом ученицима.

Професорка Јелена Јеленић Мариновић је у уводном делу приказала видео снимак о животу и раду Виљема Шекспира. Ученици су у мањим групама урадили вежбу вокабулара и говорну вежбу: одговарали су на постављена питања у вези са видео снимком који су претходно гледали, а затим и вежбу “тачно/нетачно” у вези са позориштем Глоуб (Globe Theatre) где је требало да одреде тачне, и да исправе погрешне (понуђене) одговоре. Професорка је проверила да ли ученици разумеју неке кључне речи, на пример реч бард (песник). Истакла је да се ова реч, поред тога што значи песник, у српском језику често користи и у значењу глумац: на пример, “бард српског глумишта”.

Професорка Ксенија Драгојловић је поделила ученике на пет група, свака група је добила одређену тему и питања у вези са драмом Хамлет и њеним јунацима. Ученици су добили упутства, своје задатке су припремали у мањим групама, а затим је свака група изашла и сваки ученик је имао пар минута да изложи оно што је припремио.

Ученици су одгледали два пута монолог (Бити или не бити…) из филма Хамлет на видео биму, прво у извођењу Лоренса Оливијеа, а затим савремену верзију у извођењу Кенета Бране. Професорка Јелена Ј.М. је рекла ученицима да обрате пажњу на изговор и дикцију уметника, истакла је да је  писац и употребом одређених гласова (плозива) желео да постигне посебан ефекат… На питање која верзија им се више допала, неколико ученика је рекло да је боља ова старија, са Лоренсом Оливијеом.

У завршном делу часа ученици су прочитали (као на позорници) исти овај одломак, један ученик на српском, а затим други на енглеском језику.

This slideshow requires JavaScript.

Сматрам да су огледни часови били успешни зато што су допринели стицању знања ученика. Овај нови начин наставе, који се разликује од традиционалних предавања ,,екс катедра”, учинио је часове занимљивим, пробудио је радозналост ученика и мотивисао их да се упознају са енглеском културом, историјом и књижевношћу, да рецитују Шекспирове стихове, да се идентификују са јунаком драмског дела, да осете присуство Шекспировог духа, да вежбају конверзацију на енглеском језику, и повезују знања из енглеског и српског језика и књижевности.

Могу да кажем да сам заиста уживала због тога што су часови били добро припремљени, професорке су занимљивим питањима мотивисале ученике да размишљају и сами анализирају радњу и ликове, материјал са Интернета је веома стручно и пажљиво одабран, а пријатна радна атмосфера и тимски рад допринели су да два школска часа прођу у трен ока.

Приликом реализације часова коришћени су рачунар и видео пројектор, а професорка Јелена Ј.М. је применила знање и користила материјал са семинара о Шекспиру који је похађала ове године. [https://www.futurelearn.com/partners/british-council]

 

globe_0

Shakespeare’s Globe © David Stanley, licensed under CC.BY 2.0 

 

Корелација је успостављена и са Планом рада школског библиотекара, којим је предвиђено учествовање у пројектима у сарадњи са наставницима наше школе. Моја улога се састојала у томе да присуствујем огледном часу, направим снимке и белешке, и да свој приказ и опажања  презентујем на блогу библиотеке. Приступ овом материјалу је јаван, свако може да га једноставно прати, и постави свој коментар ако то жели. Ученици се на овај начин практично упознају са Интернетом као масовним медијем и извором сазнања, и уз помоћ наставника и библиотекара стичу основе медијске и информатичке писмености.

Савремена настава мора бити усмерена на ученике и њихове потребе, а овакав вид наставе подстиче ентузијазам за учење и рад, и развија способности сарадње и комуницирања (дискутовање, презентовање и проактивно слушање, интеракцију ученика са различитим гледиштима). Сматрам да је ово један од начина да мотивишемо ученике да размишљају, истражују, и да схвате да је веома важно да буду активни и одговорни за своје учење и лично напредовање.

Preporučujemo da pročitate…

 

su_blackwell_illustration_281113_0_450-1

Veoma mi je drago što se mojim kolegama dopala ideja da preporučimo knjigu koju smo skoro pročitali, i što su rado prihvatili da zajedno napišemo ovaj prilog. Nadam se da će vas naše preporuke i kratki prikazi knjiga inspirisati da neke od ovih knjiga i vi pročitate.

Ksenija Dragojlović, profesor srpskog jezika i književnosti

Prošle godine je u izdanju „Lagune” objavljen Islednik, novi roman Dragana Velikića. Literarna vrednost ovog dela je ovekovečena i prestižnom Ninovom nagradom za 2015. U pitanju je roman koji se ne može prepričati, iako, na prvi pogled donosi jednu priču. Ta priča počinje nakon smrti majke glavnog junaka, inače, pisca. Majčina smrt je povod za povratak u prošlost i sagledavanje vremena koje više ne postoji. Prikazujući majčinu svakodnevicu, pisac oslikava njen, ali i sopstveni život, čime ovo delo neosetno postaje i priča o životima svih nas, načinima na koje smo živeli, kako smo odrastali i kako su nas vaspitavali. Prateći priču krećemo se kroz prostor i vreme, od Pule do Soluna, od Prvog svetskog rata do raspada Jugoslavije, i spoznajemo uticaj tog vremena na suštinu sopstvenog bića. Time ovo delo postavlja pred nas i preispitivanje sopstvenog identiteta. Ako želite da tragate za tim, preporučujem da se prepustite čitanju Islednika. Razotkrivaćete lepotu ovog dela u opisu atmosfere i života koji smo nasledili, a koje su vreme i istorijski događaji nepovratno izmenili. Uživajte u briljantnom Velikićevom stilu, jezičkoj preciznosti i savršenom osećaju za detalj, kako stoji u izdavačkoj preporuci za Islednika.

 

Mira Kovačević, profesor engleskog jezika

Ubistvo u Kapetan Mišinoj Nenada Novaka Stefanovića je interesantna knjiga puna čudnih likova i zagonetki koje treba rešiti.

Radnja je smeštena u 1924. godinu gde se na zanimljiv način prepliću likovi Krste Pavlovića, mladog nepotkupljivog islednika koji istražuje ubistvo, Olge Šćedrine, bogate Ruskinje, profesora Policijske akademije i čuvenog kriminologa Arčibalda Rajsa, gatarke sa belim mišem u kosi, arhitekte Nikodijevića koji želi da Beograd pretvori u metropolu, studenta bogoslovije, akrobate Mike Topa i drugih.

Razmotavanje klupka dogadjaja na potezu od stare kafane Papuk, preko Nebojšine kule, Savskog nasipa i Senjaka ne samo što oslikava tadašnji Beograd, već donosi i puno neočekivanih obrta, što čini jednu zanimljivu priču koju bih svima preporučila.

 

Dejan Đorđević, profesor matematike

Nedavno sam pročitao dva romana Ingmara Bergmana Rodjeni u nedelju– manji, sladak  i izuzetno slikovit, i Najbolje namere – veći, ozbiljniji, ali i mnogo dublji. To su nesumnjivo dela klasičnog autora izuzetnog umetničkog senzibiliteta koje je ove (ili prošle) godine objavila Geopoetika pa, ko se ne boji težine koja tu mora da postoji, neka navali i neće zažaliti!

Zabavnije štivo je knjižica Tingo Adama Zakoa de Boana koju je izdao Dosije. To i nije knjiga za čitanje nego priručnik za jezike u kome se mogu naći reči za najneverovatnija stanja, pojave, ponašanja i sl.  izvučene iz stotina jezika… blesava ali duhovita i draga tvorevina jednog veoma radoznalog čoveka.

 

Jelena Petrović, psiholog

Jedna od boljih knjiga koje sam pročitala u poslednje vreme je Lečenje Šopenhauerom Irvina Jaloma. Verujem da čitanje filozofa poput nemačkog filozofa Šopenhauera, koji je smatrao da je volja osnov svega, ali i savremenih književnika poput Pola Ostera može da nam pruži uvide u naš unutrašnji svet, popravi raspoloženje i pruži osećaj da nismo sami kada se preispitujemo.

Pol Oster je retko interesantan pisac i jedan je od najznačajnijih savremenih američkih pisaca i to sa evropskim senzibilitetom zbog čega ga kod nas mnogi čitaju. Poruka Pola Ostera iz knjige Bruklinska revija ludosti glasi da „svi treba da razvijamo unutrašnji svet, mesto gde odlazimo onda kada nam stvarni svet postane težak sa svim svojim brigama i patnjom. Stvoriti svoju priču, znači pronaći onu netaknutu sreću u sebi.”

Kao što Pol Oster precizno bira likove u knjigama Njujorška trilogija, Čovek u mraku i Upoznavanje samoće, rekla bih da na kraju složenih dilema kao što su uspeh ili neuspeh, sreća ili tuga, prihvatanje ili odbijanje: uvek je sve stvar sopstvenog izbora. Zato je moj izbor za preporuku ovaj pisac koji kaže:

„Čitanje je bilo moj beg i moja uteha, moje pribežište, moja simulacija izbora: čitanje iz čistog zadovoljstva, zbog prelepog mira koji te okružuje dok slušaš treperenje piščevih reči u svojoj glavi.”

 

Ljiljana Havran, profesor engleskog jezika – bibliotekar

Ako ste zainteresovani da saznate nešto više o istraživanjima i ogledima koji su vršeni na mozgu, o građi i evolucionom razvitku njegovih delova, o fiziologiji i hemijskim procesima u mozgu, o spavanju i značenju sanjanja, preporučujem vam da pročitate Manipuliranje mozgom Erwina Lauscha. Lausch se ne bavi spekulacijama, već se čvrsto drži činjenica i u svojim razmatranjima navodi imena naučnika koji su doprineli određenim oblastima istraživanja mozga. Autor smatra da je samo jedan korak do manipulacije ljudima pa i čitavim narodima, i zato nekoliko puta ukazuje na delikatnost problematike i na opasnost što ih donosi ovladavanje mozgom. Na samom kraju knjige pisac kaže da je većina problema koji nas danas zaokupljaju posledica nedostatka skladnosti u našim mozgovima, a kao tri najveća zla od kojih pati čovečanstvo on navodi agresivnost, žudnju za vlašću i ideološku zgrčenost, koja blokira razum. Lausch se nada da „Ljudi budućnosti, čiji će mozak biti pouzdano oslobođen agresivnosti, žudnje za vlašću i ideološke zgrčenosti, neće više ni razumeti naše teškoće.

Pored ove ozbiljne, ali izuzetno zanimljive knjige koja će vam, sigurna sam, držati pažnju od prve do poslednje stranice, preporučujem vam i jednu zabavnu i duhovitu knjigu koju sam pročitala letos: Beleške sa malog ostrva Bila Brajsona. Bil Brajson je izvanredno darovit i originalan pripovedač, a ovaj njegov putopis je svakako jedan od najinteresantnijih i najvernijih prikaza Engleske.

I also highly recommend Bill Bryson’s  A short History of Nearly Everything

 

Mladen Milanović, profesor istorije

 Na mojoj listi omiljenih knjiga 1984 Džordž Orvela je definitvo na mestu br. 1. Da se ja pitam, ona bi bila deo obavezne školske lektire, a to svakako nikad neće postati iz prostog razloga što onima gore ne odgovara da mi dole mislimo svojom glavom. Knjiga govori o mračnoj ljudskoj budućnosti koja nam je tu pred vratima ako već nije i počela. Šta se dešava kad se država degeneriše i počne da postoji sama zbog sebe, a partija koja je vodi postane neuništivi organizam na čelu sa Velikim bratom, nepogrešivim vodjom koji možda i nije stvaran ali to za sistem više uopšte nije bitno. Šta se dešava sa onima koji počinju da se bore protiv takvog načina života i pružaju bar nekakav otpor državi, Okeaniji, koja je u neprekidnom ratu za bolju budućnost sa druge dve države na Zemlji, Evroazijom i Istazijom. Mnogi termini iz ove knjige kao što su „Veliki brat“ ili „soba 101“ koriste se u svakodnevnom govoru i  životu. Da li je to svet u kome trenutno živimo, a koga je Orvel predvideo davne 1949. kad je knjiga ugledala svetlost dana? Uglavnom, topla preporuka.

Vrlo kratko – ako volite naučnu fantastiku, a pritom da se valjate od smeha, onda Autostoperski vodič kroz galaksiju Daglas Adamsa definitvno treba da pročitate. Glavni junak knjige je Artur Dent, poslednji preživeli stanovnik planete Zemlje koja je uništena zbog gradnje intergalaktičkog autoputa. U njegovim avanturama kroz svemir prate ga depresivni robot Marvin, dvoglavi predsednik Galaksije Zaphod Biblbroks, Trilian devojka glavnog junaka i Ford Prefekt, vanzemaljac najbolji drugar Artura Denta. Knjiga neverovatnih obrta i vrhunskog humora. Prava stvar za srednju školu, takodje je treba staviti u lektiru, tek da se pokaže da postoji nešto, što bi neki rekli „something completely different.”

I na kraju, Besnilo Borislava Pekića. Nekoliko ljudi čiji literarni ukus poštujem smatraju Pekića najboljim srpskim piscem. Iako je pisao „ozbiljne“ knjige, ovu  je smatrao tzv. paraliterarnim žanrom, što nikako ne znači da je ovo samo triler, horor i ko zna šta još… Potpuno neočekivana knjiga  od jednog od osnivača Demokratske stranke i čoveka čije su najlepše godine „pojeli skakavci“. Tema romana je epidemija besnila na londonskom aerodromu Hitrou. Čitanje – pravo uživanje do samog kraja.

Biblioteka je najlepše mesto u školi, proverite…

Biblioteka je vremeplov jer u njoj zaista možemo da putujemo kroz prostor i vreme. Hiljade misli, ideja i snova briljantnih umova koji su stvarali vekovima podstiču nas da razmišljamo, istražujemo, maštamo… inspirišu nas da stvaramo.

Pravo je zadovoljstvo kada u biblioteci pronađemo knjigu koju smo planirali da pročitamo, ali još je veća radost kada  iznenada pronađemo knjigu koju nismo nameravali da čitamo, nismo ni znali da postoji, ali dok pretražujemo police, gledamo naslove i prelistavamo knjige, ona nam odjednom privuče pažnju jer osećamo da se u njoj skriva neka uzbudljiva priča, ili nešto o čemu smo baš tih dana razmišljali, ili neki materijal koji može da nam pomogne pri učenju…

Čitati knjige iz čistog zadovoljstva je prava stvar. Često se dešava da kasnije zaboravimo sadržaj, ali taj osećaj zadovoljstva i poruke koje u sebi nose dobro napisane knjige urežu se u našu svest i utiču na naše odluke i izbore u životu. Nekih knjiga se sećamo zato što su obeležile značajne događaje ili momente u našem životu, neke knjige će nam postati zanimljive i privlačne tek u nekom kasnijem periodu kada steknemo potrebna znanja. Postoje i one knjige koje rado čitamo po nekoliko puta, one su nam uvek zanimljive, one su baš po našem ukusu i imaju neku posebnu draž, njih ponovo čitamo da bismo osvežili sećanje i doživeli ono raspoloženje koje samo ta knjiga može da nam pruži.

Čitajući lepu književnost (beletristiku) i stručne knjige iz oblasti nauke, umetnosti, filozofije, lingvistike, itd., učimo:

  • da je život umetnost i da treba da znamo kako da uživamo u životu
  • da je važno da budemo radoznali i da učimo celoga života
  • da logički i kritički razmišljamo, da budemo samouvereni i slobodno iznosimo svoje mišljenje
  • da budemo slobodoumni, da cenimo različitosti i borimo se protiv stereotipa i predrasuda
  • da razvijamo empatiju, budemo plemeniti i volimo sva živa bića na ovoj našoj predivnoj planeti

Photos_Ljilja 1177

I ove školske godine u biblioteci su se dešavale mnoge zanimljive i lepe stvari. Učenici su čitali, veselo razgovarali, igrali šah i domine za vreme odmora. Uživala sam dok sam posmatrala nasmejana lica učenika i slušala njihove priče o uspesima u školi i van nje.  Radovala sam se kada mi profesori i učenici govore o utiscima koje je na njih ostavila neka knjiga, i kada mi od sveg srca preporučuju da je pročitam.

Doživela sam nezaboravne trenutke dok su maturanti pripremali zadatke za stručni engleski jezik u biblioteci. Zajedno smo puno naučili i bilo je zanimljivo. Nadam se da će sledeće školske godine biti više ovakvih projekata. Ako ste zainteresovani da pročitate više o tome, tekst na engleskom jeziku (Why is doing task the best way to learn – some thoughts on TBLT) možete pročitati ovde.

Dušica, Milica, Anastasija i Andrea, učenice IV8, dok u biblioteci pripremaju zadatak iz stručnog engleskog jezika: Evakuacija zgrade (Evacuation of a building), i snimaju mp4 video snimak Evakuacija Hogvortsa (Evacuation of Hogwarts). (Učenice su mi rekle da su došle na ovu ideju zato što njihova profesorka stručnog engleskog jezika Jelena Jelenić Marinović voli knjige o Hari Poteru. 🙂

**********

Čitajte puno i uživajte! Ljubitelji knjige prepoznaju se po tome što im oči blistaju kada uđu u biblioteku, tu se osećaju prijatno i spokojno, tu mogu na miru da uče, istražuju i maštaju… Taj sjaj u očima koji nam poklanjaju knjige i znanje, ta fizička lepota koja je odraz lepote duha, zaista je neprocenjivo bogatstvo koje možemo da steknemo u životu.

Previous Older Entries